Filozofija i filozofija
Nedoslednosti u utemeljenju Platonove Države
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 09. Maj 2019.Kao što ideja dobra utemeljuje sve ideje uma i svaka ideja uma svoje kopije u pojmovima razuma i senke u opažajima čula i nagonima tela, tako i večne ideje svojine i srodstva svoje kopije i senke u pojmovima razuma, opažajima čula i nagonima tela...
detaljnije
Transcendentalna i empirijska uobrazilja
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 17. Januar 2018.Suštinski produktivna uobrazilje je moguća samo kroz metafizičko iskustvo duše između uma na jednoj i sveg razumsko–čulnog mnoštva na drugoj strani; kao kod Platona put od pojedinačnih opažaja čula (samo senki ideja) i posebnih, opštih pojmova razuma (samo odsjaja ideja) do umskog sećanje, prepoznavanja celovitih ideja.
detaljnije
Kantovo shvatanje uobrazilje
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 17. Januar 2018.Mada Kant pokušava da opšte i nužne sudove prirodne nauke utemelji u jedinstvu dve prazne forme (čistog razuma i čiste čulnosti), tzv. transcendentalnoj ("produktivnoj") uobrazilji, plodno jedinstvo prazne forme i slepe sadržine, posrednim predstavljanjem, sećanjem, zamišljanjem, svakako omogućava empirijska (reproduktina) uobrazilja...
Etika i Politika kod Platona i Aristotela
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 24. Avgust 2017.Platon idealnu državu utemeljuje kroz najviše dobro po sebi, supstancijalnu etiku a Aristotel stvarnu državu, kao najviše dobro (za nas), kroz supstancijalnu politiku.
detaljnije
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković