Хајдегер
Феноменологија и теологија
Хајдегер
Објављено: 16. Новембар 2014.Хајдегер каже да човек не треба да тежи вечној, трансцендентној егзистенцији, већ да по (јединој могућој) метафизици коначности најконкретнију просторно-времениту егзистенцију, прихвати као властиту есенцију. Иако пре сваког бивствовања претпоставља старије ништа, то ништа није за њега основа Божијег стварања, већ бездан властите слободе, која свако шта (је) бивствовање, осмишљава из најконачнијег зашто тубивствовања.
Смрт у Хајдегером Бивствовању и времену
Хајдегер
Објављено: 04. Новембар 2014.Ако је смрт конкретни престанак рада срца, дисања, мозга, да ли тај престанак уобличава сваку вољу и сваку свест!? Опет, ако није та конкретност, него нека филозофска („мозгајућа“) смрт, то више није „непорецива искуствена чињеница! Заправо, смрт, као задњи издах није ни супротна животу, него првом удаху, рођењу и човек се не уобличава из својег краја, него из пуне сврхе, свог зенита.
детаљније
Егзистенцијално-онтолошка кривица код Хајдегера
Хајдегер
Објављено: 04. Новембар 2014. По Хајдегеру, кривица неправе егзистенције није последица греха, него потпуне недокучивости, скривености, закривљености смрти, која кривицом по себи закривљује свако коначно живљење, живот. Без савести ка тој егзистенцијално-онтолошкој кривици, из које човек из неодносне смрти одговорно преузима своју времениту судбину (у своме времену) не може се, по њему, одредити ни онај (по њему) вулгарни смисао: кривице, савести ка другима. Просторно-временита егзистенција из свести о смрти и сопственој коначности из слободног ништа, пре сваког шта (како, колико, у ком односу) бивствовања), из старијег зашто сам ту, овде, утемељује једино могућу метафизику коначног тубивствовања.
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић