Томислав Новаковић филозоф

Среда | 21. Фебруар 2018.

Tomislav Novakovic

Филозофија и наука

Личност и технологија

Личност и технологија

Филозофија и наука
Објављено: 11. Децембар 2015.

Идеал технологије је да замени Бога у природи и душу у човеку и као вештачка интелигенција влада светом и људима. Ипак, сва технологија тражи јединство у вољи, а воља у личности. Општи и нужни закони науке морају укључити стварање, а устав слободу личности за своје установљење...

 

 

детаљније

О различитим врстама интелигенције

О различитим врстама интелигенције

Филозофија и наука
Објављено: 16. Април 2015.

Скала с којом се у психолошким тестовима мери интелигенција није свеобухватна ни у научном, ни у психолошком смислу. При процени те разумско-опaжајне интелигенције не узима се довољно у обзир умеће исказивања суштинских мисли, идеја, које је и те како битнo за практичан живот и разумевање међу људима. Ако се не развија карактерно јединство личности које тек објeдињује научно-техничку, социјалну, емоционалну, уметничку, духовну интелигенцију... не само да ће се сударати човек са човеком,  или државом,  природом, него и очи у глави..

детаљније

Зенонове апорије

Зенонове апорије

Филозофија и наука
Објављено: 02. Април 2015.

Почетна апоретичност релативизује кретање и брзину кроз дужину пута и времена, а сведимензионална, разлику узрока и последице и супстанције и акциденса, чиме свако нешто или све своди на ништа и тако доказује Парменидову тврдњу: да мноштво истина потире истину, мноштво бића једино (једно) бивствовање. Ипак, све те апорије претпостављају бесконачни број, који је contradictio in adiecto: округли квадрат, четвртасти точак, дрвено гвожђе, као првостепена апоретичност, узрок свих  апоретичности!

 

детаљније

Принцип неодређености: „Иста река није никад иста.“

Принцип неодређености: „Иста река није никад иста.“

Филозофија и наука
Објављено: 20. Фебруар 2015.

Принцип неодређености тврди да се ништа не може тачно одредити, дефинисати. Како се све мења и зависи једно од другог, било која, каква ствар се не може одредити ни сама собом, ни нечим другим. Не може се  истинито, исправно говорити ни о једној одвојеној, појединачној ствари, појави, а ни о било којој, каквој „целини“ ствари... Свака ствар зa своју одређеност јасност претпоставља неку другу ствар с којом се одређује, дефинише, а ова опет неку трећу ... и тако до у бескрај,  те се свака ствар може дефинисати само условно и релативно..

 

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Када нестану сви квалитети, модалитети континуума простора–времена–материје–енергије физике, не важе ни општи и нужни квантитативни односи математике, него се сa сингуларитетом пре простора, времена, сваког облика материје, eнергије астрофизике, или случајношћу неодређеношћу квантне физике скаче, у надматематичку creatio ex nihilo стварајућу слободу старије метафизике!

 

Томислав Новаковић

Видео дана