Томислав Новаковић филозоф

Четвртак | 19. Април 2018.

Tomislav Novakovic

Филозофија и наука

Де Сосиров структурализам и метафизика језика

Де Сосиров структурализам и метафизика језика

Филозофија и наука
Објављено: 31. Март 2018.

Као што Кант празним априорним формама  (пре свих садржаја утемељује све сазнање, искуство, тако де Сосир  чистим формама језика пре свих садржаја језика, живу реч, говорну свест. Међутим,  као што све "чисте сазнајне форме" тек утемељују жива мисао у јединству са свим могућим садржајем, тако и све „чисте“ језичке (фонетске, морфолошке, синтаксичке) форме граматике  жива реч, говорна свест, целовита метафизика језика у јединству са свим могућим садржајем.

детаљније

Личност и технологија

Личност и технологија

Филозофија и наука
Објављено: 11. Децембар 2015.

Идеал технологије је да замени Бога у природи и душу у човеку и као вештачка интелигенција влада светом и људима. Ипак, сва технологија тражи јединство у вољи, а воља у личности. Општи и нужни закони науке морају укључити стварање, а устав слободу личности за своје установљење...

 

 

детаљније

О различитим врстама интелигенције

О различитим врстама интелигенције

Филозофија и наука
Објављено: 16. Април 2015.

Скала с којом се у психолошким тестовима мери интелигенција није свеобухватна ни у научном, ни у психолошком смислу. При процени те разумско-опaжајне интелигенције не узима се довољно у обзир умеће исказивања суштинских мисли, идеја, које је и те како битнo за практичан живот и разумевање међу људима. Ако се не развија карактерно јединство личности које тек објeдињује научно-техничку, социјалну, емоционалну, уметничку, духовну интелигенцију... не само да ће се сударати човек са човеком,  или државом,  природом, него и очи у глави..

детаљније

Зенонове апорије

Зенонове апорије

Филозофија и наука
Објављено: 02. Април 2015.

Почетна апоретичност релативизује кретање и брзину кроз дужину пута и времена, а сведимензионална, разлику узрока и последице и супстанције и акциденса, чиме свако нешто или све своди на ништа и тако доказује Парменидову тврдњу: да мноштво истина потире истину, мноштво бића једино (једно) бивствовање. Ипак, све те апорије претпостављају бесконачни број, који је contradictio in adiecto: округли квадрат, четвртасти точак, дрвено гвожђе, као првостепена апоретичност, узрок свих  апоретичности!

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Само чиста воља, кроз неподељену власт у себи, слободну властитост, мноштво најразличитијих мисли, осећаја, одлука, жеља... води ка целовитој срећи.

Kао што различити или супротни појмови, опажаји не утемељују нашу властитост, него, сасвим обрнуто, старија властитост све различите или супротне појмове, опажаје саставља у целовито знање, искуство, тако ни различите или супротне жеље не уобличавају старију личност, већ слободна личност селектује све различите, супротне жеље.

 

 Томислав Новаковић

Видео дана