Филозофија и наука
Принцип неодређености: „Иста река није никад иста.“
Филозофија и наука
Објављено: 20. Фебруар 2015.Принцип неодређености тврди да се не може истинито, исправно говорити ни о једној одвојеној, појединачној ствари, појави, а ни о било којој, каквој „целини“ ствари... Како се све мења и зависи једно од другог, принцип неодређености тврди да се ниједна ствар не може одредити ни сама собом, ни нечим другим. Свака ствар зa своју одређеност јасност претпоставља неку другу ствар с којом се одређује, дефинише, а ова опет неку трећу ... и тако до у бескрај, те се свака ствар може дефинисати само условно и релативно..
детаљније
Филозофија и природна наука
Филозофија и наука
Објављено: 09. Новембар 2014.Либерализам подразумева слободну вољу конкретног појединца са именом и презименом за идентитет личности, приватну својину сваке врсте, породично и наследно право, утемељење свих институција од породице до државе: завет брака, гласање, сваки правни уговор, договор, а општа и нужна природна наука емпиризмом, еволуционизмом у основи институције образовања, све сложене системе живе организације своди на једноставније, неживе, појединачно на опште, слободу на нужност... унапред одбацује сваку трансцендентну основу личности и слободе (душе у основи тела)!
детаљније
Наука и метафизика
Филозофија и наука
Објављено: 07. Новембар 2014.Када нестану све опште и нужне релације простора–времена–материје–енергије астрофизике или се врати у свемогућност, неодређеност микрофизике тада се скаче у надматематичко creatio ex nihilo, у стварајућу слободу старије метафизике
детаљније
Квалитативна и квантитативна логика
Филозофија и наука
Објављено: 05. Новембар 2014.Основа нашег владајућег категоријалног апарата може бити квалитативна и квантитативна. Квалитативна основа све могуће квалитете, квантитете, релације и модалитете своди на апсолутни квалитет и начин постојања (Бога, Духа, идеје.., елемената, супстанције, монаде....) а квантитативна (питагорејци, природна наука) на апсолутан квантитет и релацију.
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић