Аналитичка метафизика
Бергсонова критика Канта није изведена до краја
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Бергсон увиђа, да Кантов трансцендентализам не подводи квантитет и континуитет опште и нужне објективност под синтетички најстарију субјективност, него да под тај трансцендентални унутрашњи (хомогени) квантитет и континуитет времена пододи старији квалитет и дисконтинуитет непротежне и непоновљиве субјективности. Да заправо своди лочички стзарију унутрашњост на (унапред немогућ по себи) општи и нужни просторни квантитет и континуитет протежне спољашњости...
детаљније
Једно и бивствовање
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Парменидов први доказ своди се да бивствовање јесте... да ми не можемо мислити, судити, говорити о небивствовању, о ничему, него само о бивствовању, о нечему Ипак, откуд знамо да је то наше мишљење, суђење, говорење уопште нешто, а не исто тако ништа!?
детаљније
Квалитативна и квантитативна логика
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Основа нашег владајућег категоријалног апарата може бити квалитативна и квантитативна. Квалитативна основа све могуће квалитете, квантитете, релације и модалитете своди на апсолутни квалитет и начин постојања (Бога, Духа, идеје.., елемената, супстанције, монаде....) а квантитативна (питагорејци, природна наука) на апсолутан квантитет и релацију.
детаљније
Рачун и говор, бројеви и појмови
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Питагора тврди да бројеви и њихове хармоније творе читав свет. Платон, да су прелаз између бића по себи, вечних идеја и копија, сенки физичког света. Аристотел их смешта у катеторију квантитета. Ипак, није довољно рећи да су бројеви само квантитети нечега, већ треба објаснити бројеве само бројање и самеоперације; дефинисати јединицу и скуп природних бројева све рачунске операције, односе међу њима...
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Ако је "хиперморално", "хиперсоцијално" начело "сви за једног, један за све" присутно већ у јединству честица у атому, или атома у сваком молекулу неживог, а камоли у органским молекулима или вези органела у ћелији, ћелија у органу, органа у организму сваке јединке, врсте живог, "себични ген "борбе за опстанак који селектује најјаче јединке, врсте не може се никако апсолутизовати као једна фундаментална теорија.
Суштинско питање је много пре: како и зашто се огроман број сличних и различитих органских молекула, органела састављају у ћелије, ћелије у подоргане, органи у чула и удове тела и са стотине и хиљаде најразличитих функција у организмима свакe јединке или врсте!?
Томислав Новаковић