Аналитичка метафизика
Ако супстанција саму себе схвата, мишљење мора бити супстанцијално
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Ако је уз првостепено одређење супстанција да по себе јесте додато и да саму себе схвата и „Божија моћ мишљења... једнака његовој стварној моћи делања“ мишљење не може бити бесконачно само са једне стране, него (као код Хегела) са свих страна, а атрибути само модуси бесконачне супстанције Божијег разума–мишљења! Хегел, чак и самопостојање Бога, што по себи јесте изводи из Божијег по себи и за себе апсолутног самосазнања, самомишљења.
детаљније
Бергсонова критика Канта није изведена до краја
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Бергсон увиђа, да Кантов трансцендентализам не подводи квантитет и континуитет опште и нужне објективност под синтетички најстарију субјективност, него да под тај трансцендентални унутрашњи (хомогени) квантитет и континуитет времена пододи старији квалитет и дисконтинуитет непротежне и непоновљиве субјективности. Да заправо своди лочички стзарију унутрашњост на (унапред немогућ по себи) општи и нужни просторни квантитет и континуитет протежне спољашњости...
детаљније
Квалитативна и квантитативна логика
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Основа нашег владајућег категоријалног апарата може бити квалитативна и квантитативна. Квалитативна основа све могуће квалитете, квантитете, релације и модалитете своди на апсолутни квалитет и начин постојања (Бога, Духа, идеје.., елемената, супстанције, монаде....) а квантитативна (питагорејци, природна наука) на апсолутан квантитет и релацију.
детаљније
Једно и бивствовање
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Парменидов први доказ своди се да бивствовање јесте... да ми не можемо мислити, судити, говорити о небивствовању, о ничему, него само о бивствовању, о нечему Ипак, откуд знамо да је то наше мишљење, суђење, говорење уопште нешто, а не исто тако ништа!?
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић