Analitička metafizika
Ako supstancija samu sebe shvata, mišljenje mora biti supstancijalno
Analitička metafizika
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Ako je uz prvostepeno određenje supstancija da po sebe jeste dodato i da samu sebe shvata i „Božija moć mišljenja... jednaka njegovoj stvarnoj moći delanja“ mišljenje ne može biti beskonačno samo sa jedne strane, nego (kao kod Hegela) sa svih strana, a atributi samo modusi beskonačne supstancije Božijeg razuma–mišljenja! Hegel, čak i samopostojanje Boga, što po sebi jeste izvodi iz Božijeg po sebi i za sebe apsolutnog samosaznanja, samomišljenja.
detaljnije
Bergsonova kritika Kanta nije izvedena do kraja
Analitička metafizika
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Bergson uviđa, da Kantov transcendentalizam ne podvodi kvantitet i kontinuitet opšte i nužne objektivnost pod sintetički najstariju subjektivnost, nego da pod taj transcendentalni unutrašnji (homogeni) kvantitet i kontinuitet vremena pododi stariji kvalitet i diskontinuitet neprotežne i neponovljive subjektivnosti. Da zapravo svodi ločički stzariju unutrašnjost na (unapred nemoguć po sebi) opšti i nužni prostorni kvantitet i kontinuitet protežne spoljašnjosti...
detaljnije
Kvalitativna i kvantitativna logika
Analitička metafizika
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Osnova našeg vladajućeg kategorijalnog aparata može biti kvalitativna i kvantitativna. Kvalitativna osnova sve moguće kvalitete, kvantitete, relacije i modalitete svodi na apsolutni kvalitet i način postojanja (Boga, Duha, ideje.., elemenata, supstancije, monade....) a kvantitativna (pitagorejci, prirodna nauka) na apsolutan kvantitet i relaciju.
detaljnije
Račun i govor, brojevi i pojmovi
Analitička metafizika
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Pitagora tvrdi da brojevi i njihove harmonije tvore čitav svet. Platon, da su prelaz između bića po sebi, večnih ideja i kopija, senki fizičkog sveta. Aristotel ih smešta u katetoriju kvantiteta. Ipak, nije dovoljno reći da su brojevi samo kvantiteti nečega, već treba objasniti brojeve samo brojanje i sameoperacije; definisati jedinicu i skup prirodnih brojeva sve računske operacije, odnose među njima...
detaljnijeO Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković