Аналитичка метафизика
Привид трансцендентализма
Аналитичка метафизика
Објављено: 09. Новембар 2014.Иако на први поглед изгледа да Кантов трансцендентализам показује да се све спољашње управља према унутрашњем, слепи садржаји према празним формама, највиши став његове трансценденталне аналитике „услови могућности искуства уопште су у исто време и услови могућности предмета искуства“ управо доказује супротно: да се унутрашње управља према спољашњем, празне априорне форме према слепој садржини!
детаљније
Извесност самопостојања из Ја мислим потире Кантов окрет
Аналитичка метафизика
Објављено: 08. Новембар 2014.Кант посебно наглашава да је „скандал за људски ум“ што се не може доказати објективно постојање спољашњег света! Међутим, њеовом критицизам крије много већа немогућност: Из појавног јединства празних форми- слепих садржаја не само да не може доказати објективно постојања било којег, спољашњег, или унутрашњег) света, него је такво доказивање у противуречности са трансценденталним утемељењем.
детаљније
Суд биће јесте је таутологија
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Метафизика користи појам биће као темељни појам, док је то у језику је то само једна апстрактна именица изведена од основног глагола бити.
детаљније
Causa sui, deus sive natura, оmnis determinatio est negatio
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Ако атрибут као суштина супстанције не може бити друга суштина, тачније, бесконачно других суштина, он је (по omnis determinatio est negatio ) ограничен са безброј страна (осталих вечних суштина супстанције), а бесконачан само својом вечном суштинoм. Такође, ако се ред и веза идеја у Богу своди на ред и везу ствари природе, онда се логика Бога изводи из логике природе, иако она сама (без реда и везе идеја у Богу) нема општи и нужни ред и везу по себи, јединство по себи.
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић