Аналитичка метафизика
Извесност самопостојања из Ја мислим потире Кантов окрет
Аналитичка метафизика
Објављено: 08. Новембар 2014.Кант посебно наглашава да је „скандал за људски ум“ што се не може доказати објективно постојање спољашњег света! Међутим, њеовом критицизам крије много већа немогућност: Из појавног јединства празних форми- слепих садржаја не само да не може доказати објективно постојања било којег, спољашњег, или унутрашњег) света, него је такво доказивање у противуречности са трансценденталним утемељењем.
детаљније
Суд биће јесте је таутологија
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Метафизика користи појам биће као темељни појам, док је то у језику је то само једна апстрактна именица изведена од основног глагола бити.
детаљније
Causa sui, deus sive natura, оmnis determinatio est negatio
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Ако атрибут као суштина супстанције не може бити друга суштина, тачније, бесконачно других суштина, он је (по omnis determinatio est negatio ) ограничен са безброј страна (осталих вечних суштина супстанције), а бесконачан само својом вечном суштинoм. Такође, ако се ред и веза идеја у Богу своди на ред и везу ствари природе, онда се логика Бога изводи из логике природе, иако она сама (без реда и везе идеја у Богу) нема општи и нужни ред и везу по себи, јединство по себи.
детаљније
Ако супстанција саму себе схвата, мишљење мора бити супстанцијално
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Ако је уз првостепено одређење супстанција да по себе јесте додато и да саму себе схвата и „Божија моћ мишљења... једнака његовој стварној моћи делања“ мишљење не може бити бесконачно само са једне стране, него (као код Хегела) са свих страна, а атрибути само модуси бесконачне супстанције Божијег разума–мишљења! Хегел, чак и самопостојање Бога, што по себи јесте изводи из Божијег по себи и за себе апсолутног самосазнања, самомишљења.
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Ако је "хиперморално", "хиперсоцијално" начело "сви за једног, један за све" присутно већ у јединству честица у атому, или атома у сваком молекулу неживог, а камоли у органским молекулима или вези органела у ћелији, ћелија у органу, органа у организму сваке јединке, врсте живог, "себични ген "борбе за опстанак који селектује најјаче јединке, врсте не може се никако апсолутизовати као једна фундаментална теорија.
Суштинско питање је много пре: како и зашто се огроман број сличних и различитих органских молекула, органела састављају у ћелије, ћелије у подоргане, органи у чула и удове тела и са стотине и хиљаде најразличитих функција у организмима свакe јединке или врсте!?
Томислав Новаковић