Analitička metafizika
Privid transcendentalizma
Analitička metafizika
Objavljeno: 09. Novembar 2014.Iako na prvi pogled izgleda da Kantov transcendentalizam pokazuje da se sve spoljašnje upravlja prema unutrašnjem, slepi sadržaji prema praznim formama, najviši stav njegove transcendentalne analitike „uslovi mogućnosti iskustva uopšte su u isto vreme i uslovi mogućnosti predmeta iskustva“ upravo dokazuje suprotno: da se unutrašnje upravlja prema spoljašnjem, prazne apriorne forme prema slepoj sadržini!
detaljnije
Izvesnost samopostojanja iz Ja mislim potire Kantov okret
Analitička metafizika
Objavljeno: 08. Novembar 2014.Kant posebno naglašava da je „skandal za ljudski um“ što se ne može dokazati objektivno postojanje spoljašnjeg sveta! Međutim, njeovom kriticizam krije mnogo veća nemogućnost: Iz pojavnog jedinstva praznih formi- slepih sadržaja ne samo da ne može dokazati objektivno postojanja bilo kojeg, spoljašnjeg, ili unutrašnjeg) sveta, nego je takvo dokazivanje u protivurečnosti sa transcendentalnim utemeljenjem.
detaljnije
Sud biće jeste je tautologija
Analitička metafizika
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Metafizika koristi pojam biće kao temeljni pojam, dok je to u jeziku je to samo jedna apstraktna imenica izvedena od osnovnog glagola biti.
detaljnije
Causa sui, deus sive natura, omnis determinatio est negatio
Analitička metafizika
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Ako atribut kao suština supstancije ne može biti druga suština, tačnije, beskonačno drugih suština, on je (po omnis determinatio est negatio ) ograničen sa bezbroj strana (ostalih večnih suština supstancije), a beskonačan samo svojom večnom suštinom. Takođe, ako se red i veza ideja u Bogu svodi na red i vezu stvari prirode, onda se logika Boga izvodi iz logike prirode, iako ona sama (bez reda i veze ideja u Bogu) nema opšti i nužni red i vezu po sebi, jedinstvo po sebi.
detaljnijeO Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković