Томислав Новаковић филозоф

Субота | 17. Новембар 2018.

Tomislav Novakovic

Аналитичка метафизика

Трансцендентална и емпиријска уобразиља

Трансцендентална и емпиријска уобразиља

Аналитичка метафизика
Објављено: 17. Јануар 2018.

Суштински продуктивна уобразиље је могућа само кроз метафизичко искуство душе између ума на једној и свег разумско–чулног мноштва на другој страни; као код Платона пут од појединачних опажаја чула (само сенки идеја) и посебних, општих појмова разума (само одсјаја идеја) до умског сећање, препознавања целовитих идеја.

детаљније

Трансцендентални шематизам

Трансцендентални шематизам

Аналитичка метафизика
Објављено: 03. Јануар 2018.

Ако већ две Декартове супстанције (мишљења и простирања) или Спинозина два атрибута једне супстанције  схвата само као две суштински различите сазнајне моћи чисте субјективности, са трансцендентални шематизмом Кант много пре треба да утемељи јединство разума и (много опажајнијег) спољашњег чула–опажаја простора, него  разума и унутрашње чула–опажаја времена!

детаљније

Теоријски и практични ум

Теоријски и практични ум

Аналитичка метафизика
Објављено: 22. Април 2017.

Није суштина "чисте субјективности пре све објективности" појавном окрету обезличеног обезвољеног сазнајно-теоријског критичког ума који у јединству празних форми–слепих садржајауутемељује све наше сазнање у оквиру могућег искуства, него у суштинском окрету чисте воље и једне слободне властитости самокритичног практично-моралног ума која утемељује не само све наше одлучивање, деловање, него и сву логику и сазнање теоријског, критичког ума!

детаљније

Аристотелово учење о Богу

Аристотелово учење о Богу

Аналитичка метафизика
Објављено: 08. Април 2017.

Свако једно и свако биће, за свој облик, сврху, кретања, пре једног по себи, или бића по себи, тражи савршени облик свих облика, сврху свих сврха, Божије мишљења о самом мишљењу, једно са савршеном духовним животом, вечним делом, које сваку могућу могућност покреће ка њеној стварности.

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако је "хиперморално", "хиперсоцијално" начело "сви за једног, један за све" присутно већ у јединству честица у атому, или атома у сваком молекулу неживог, а камоли у органским молекулима или вези органела у ћелији, ћелија у органу, органа у организму сваке јединке, врсте живог, "себични ген "борбе за опстанак који селектује најјаче јединке, врсте не може се никако апсолутизовати као једна фундаментална теорија.
Суштинско питање је много пре: како и зашто се огроман број сличних и различитих органских молекула, органела састављају у ћелије, ћелије у подоргане, органи у чула и удове тела и са стотине и хиљаде различитих функција у  организам свакe јединке или врсте!?

 

 Томислав Новаковић

Видео дана