Аналитичка метафизика
Постојање и властитост
Аналитичка метафизика
Објављено: 16. Новембар 2014.Само једна иста властитост (без обзира на промене у себи и око себе), што остаје иста у промени, стаје, стоји, утемељује самоизвесну постојаност постојања, а тзв. "трансцендентална свест о себи, самосвест" и "праосновно" Ја мислим нема ту самоизвесност, као ни унутрашњи опажај, који претпоставља спољашњи опажај!
детаљније
Демокрит
Аналитичка метафизика
Објављено: 14. Новембар 2014.Ако су облик, ред и положај првостепена својства Демокритових атома, ништа се не добија са „недељивим“ атомима у основи сложених облика! Недељивост по облику не може бити материјална, него само духовна, или душевна, као код Аристотела и Лајбница. А ако пак неки најстарији облик (наспрам било којег другог облика или празног простора) тек утемељује ред, и положај, тај праоблик само може бити нематеријални дух, наспрам неодређености материје, као код Анаксагоре Платона у Тимају или Аристотела у Метафизици...
детаљније
Математика за Платона и Канта
Аналитичка метафизика
Објављено: 11. Новембар 2014.За Платона је почетна општост и нужност геометрије: „Ко не зна геометрију нека не улази унутра“, била полазиште општег и нужног сазнања у нама и у космосу. А Кантово утемељење математике у трансценденталном јединству чистих појмова–опажаја је фиктивна ствар јер за општост и нужност разумских или чулних форми управо зна из општих и нужних судова математике!
детаљније
Трансцендентализам је у потпуности спроведен емпиризам!
Аналитичка метафизика
Објављено: 10. Новембар 2014.Ако чак и највиши став Кантове теоријске филозофије "Услови, могућности искуства уопште су у исто време и услови услови могућности предмета искуства" мора да прати основне аксиоме: "разум је спонтанитет, а чула рецептивитет, "мисли без садржаја јесу празне, а опажаји без појмова јесу слепи" онда непосредни рецептивитет, слепи садржаји, предметност уопште која афицира наша чула не условљава само чисто: мишљење, суђење закључиввање него и саме празне априорних форми разума, ума, та став стоји сасвим супротно од његовог трансцендентализма!
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић