Томислав Новаковић филозоф

Четвртак | 07. Јул 2022.

Tomislav Novakovic

Аналитичка метафизика

Deus sive natura и Кантов трансцендентализам

Deus sive natura и Кантов трансцендентализам

Аналитичка метафизика
Објављено: 04. Новембар 2014.

Kао што Спиноза са синтагмом “по нужности своје природе,“ прво своди атрибут мишљење на атрибут просторности, и апсолутну слободу Бога на нужност фиктивне природе, тако и Кант својим највишим ставом трансценденталне филозофије: „Услови могућности искуства су у исто време и услови могућности предмета искуства” прво своди разум на чулност, априорно на апостериорно, трансцендентално на емпиричко...

 

детаљније

Мали и велики cogito

Мали и велики cogito

Аналитичка метафизика
Објављено: 04. Новембар 2014.

Ако су мишљење и простирање два потпуно несводива подручја, две супстанције, никако се не може из мишљења доказивати просторност! Тачније, оно што Декар доказује у малом“cogitu, требало би доказивати у “великом“ cogitu;  а оно што доказује у“великом“  cogitu –  у “малом“cogitu! По Хегелу, тек се из „великог“ cogita,  апсолутног самосазнања, самомишљења по себи и за себе као вечне суштине Бога, потврђује Божије вечно духовно  постојање, него и сваки “мали“cogitо, свако могуће постојање.

 

детаљније

Смрт у Хајдегером Бивствовању и времену

Смрт у Хајдегером Бивствовању и времену

Аналитичка метафизика
Објављено: 04. Новембар 2014.

Ако је  смрт конкретни престанак рада срца, дисања, мозга,  да ли тај престанак уобличава  сваку вољу и сваку свест!? Опет, ако није та конкретност, него нека филозофска („мозгајућа“)  смрт, то  више није „непорецива искуствена чињеница!  Заправо, смрт, као задњи издах није ни супротна животу, него првом удаху, рођењу и човек се не уобличава из својег краја,  него из пуне сврхе, свог зенита.

 

детаљније

Шелингов Бог као господар бића

Шелингов Бог као господар бића

Аналитичка метафизика
Објављено: 04. Новембар 2014.

Ако је Бог господар сваког бића и самог бивствовања, он је, по Шелингу, много пре апсолутна могућност, него савршено, вечно биће, стварност… Само као надбивствен, надсветски он creacio ex nihilo – ствара биће или свет... Ипак, ако је  Бог пре бића и света, он је и  пре те релације суштинског господарења. Никаква другост фиктивне материје, „пуког“ бивствовања не може бити у Богу, стајати наспрам Бога, него је другост сваког могућег–стварног–нужног света или бивствовања  могућа само по једном надбивствујућем, надсветском Богу.

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако је "хиперморално", "хиперсоцијално" начело "сви за једног, један за све" присутно већ у јединству честица у атому, или атома у сваком молекулу неживог, а камоли у органским молекулима или вези органела у ћелији, ћелија у органу, органа у организму сваке јединке, врсте живог, "себични ген "борбе за опстанак који селектује најјаче јединке, врсте не може се никако апсолутизовати као једна фундаментална теорија.
Суштинско питање је много пре: како и зашто се огроман број сличних и различитих органских молекула, органела састављају у ћелије, ћелије у подоргане, органи у чула и удове тела и са стотине и хиљаде најразличитих функција у организмима свакe јединке или врсте!?

 

  Томислав Новаковић

Видео дана