Analitička metafizika
Račun i govor, brojevi i pojmovi
Analitička metafizika
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Pitagora tvrdi da brojevi i njihove harmonije tvore čitav svet. Platon, da su prelaz između bića po sebi, večnih ideja i kopija, senki fizičkog sveta. Aristotel ih smešta u katetoriju kvantiteta. Ipak, nije dovoljno reći da su brojevi samo kvantiteti nečega, već treba objasniti brojeve samo brojanje i sameoperacije; definisati jedinicu i skup prirodnih brojeva sve računske operacije, odnose među njima...
detaljnije
Deus sive natura i Kantov transcendentalizam
Analitička metafizika
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Kao što Spinoza sa sintagmom “po nužnosti svoje prirode,“ prvo svodi atribut mišljenje na atribut prostornosti, i apsolutnu slobodu Boga na nužnost fiktivne prirode, tako i Kant svojim najvišim stavom transcendentalne filozofije: „Uslovi mogućnosti iskustva su u isto vreme i uslovi mogućnosti predmeta iskustva” prvo svodi razum na čulnost, apriorno na aposteriorno, transcendentalno na empiričko...
detaljnije
Mali i veliki cogito
Analitička metafizika
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Ako su mišljenje i prostiranje dva potpuno nesvodiva područja, dve supstancije, nikako se ne može iz mišljenja dokazivati prostornost! Tačnije, ono što Dekar dokazuje u “malom“cogitu, trebalo bi dokazivati u “velikom“ cogitu; a ono što dokazuje u“velikom“ cogitu – u “malom“cogitu! Po Hegelu, tek se iz „velikog“ cogita, apsolutnog samosaznanja, samomišljenja po sebi i za sebe kao večne suštine Boga, potvrđuje Božije večno duhovno postojanje, nego i svaki “mali“cogito, svako moguće postojanje.
detaljnije
Smrt u Hajdegerom Bivstvovanju i vremenu
Analitička metafizika
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Ako je smrt konkretni prestanak rada srca, disanja, mozga, da li taj prestanak uobličava svaku volju i svaku svest!? Opet, ako nije ta konkretnost, nego neka filozofska („mozgajuća“) smrt, to više nije „neporeciva iskustvena činjenica! Zapravo, smrt, kao zadnji izdah nije ni suprotna životu, nego prvom udahu, rođenju i čovek se ne uobličava iz svojeg kraja, nego iz pune svrhe, svog zenita.
detaljnije
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković