Šeling
Šeling, Niče, Hajdeger i prvo izdanje Kritike čistog uma
Šeling
Objavljeno: 15. April 2015.Iako Šeling tvrdi da je Kritika moći suđenja najbolje Kantovo delo, on ne insistira na prvom izdanju Kritike čistog uma, u kome je uobrazilja, pre razuma i čula osnovna moć ljudske duše, iako je očigledno da on upravo iz tog „šinjela“ subjektivno-objektivne uobrazilje apsolutizuje umetnost a Niče proglašava za najsavršeniji vid volje za moć i pozni Hajdeger tvrdi da je poetska reč, kazivanje ne samo "govor bivstvovanja", nego ono prvostepeno bivstvovanje...
detaljnije
O Kantovoj i Šelingovoj kritici ontološkog dokaza
Šeling
Objavljeno: 09. Novembar 2014.Iako Kant tvrdi da se tek iz spoljašnjeg opažaja razlikuju “stvarni od zamišljenih talira“, on slično Dekartu, već iz praosnovnog Ja mislim, nezavisno od opažaja, nekritički podrazumeva Ja postojim!...Kada Šeling tvrdi da se Bog i nužno egzistirajuće biće ne mogu izjednačiti on uopšte ne kaže šta podrazumeva pod nužno egzistirajućim bićem. On je , svakako, dužan da pokaže na čemu (logički ili ontološki) utemeljuje tu (svoju) "nužnost", koju odriče Bogu...!
detaljnije
Šelingov Bog kao gospodar bića
Šeling
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Ako je Bog gospodar svakog bića i samog bivstvovanja, on je, po Šelingu, mnogo pre apsolutna mogućnost, nego savršeno, večno biće, stvarnost… Samo kao nadbivstven, nadsvetski on creacio ex nihilo – stvara biće ili svet... Ipak, ako je Bog pre bića i sveta, on je i pre te relacije suštinskog gospodarenja. Nikakva drugost fiktivne materije, „pukog“ bivstvovanja ne može biti u Bogu, stajati naspram Boga, nego je drugost svakog mogućeg–stvarnog–nužnog sveta ili bivstvovanja moguća samo po jednom nadbivstvujućem, nadsvetskom Bogu.
detaljnije
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković