Томислав Новаковић филозоф

Среда | 21. Фебруар 2018.

Tomislav Novakovic

Филозофија и религија

Аристотелова метафизика

Аристотелова метафизика

Филозофија и религија
Објављено: 09. Април 2017.

Иако Аристoтел сваку ствар (биће) испитује по четири узрока: по облику (шта је), по материји (од чега је), по кретању (шта је покреће) и по сврси (коју сврху има), његова тетрада се  на крају своди на диаду. Као нужни облик свих облика, сврха свих сврха, покретач свих кретања, Бог је из свог вечног живота по себи, савршеног духовног бића, наспрам само могућности безобличне, пасивне материје, суштински узрок сваког: могућег облика, сврхе, кретања природног живота, бића од његове могућности ка његовој стварности...

детаљније

Филозофија и теологија

Филозофија и теологија

Филозофија и религија
Објављено: 23. Март 2017.

Окрет дужи даје кружницу са свим тачкама подједнако удаљеним од центра, а љубав ка Богу и ближњем, царство Божије унутра у нама, подједнако удаљено од сваког срца људског... Као што се светлост не види, а садржи све боје, тако се и светост не види, иако у љубави саставља све људе.

 

детаљније

Бог, највиша идеја добра и апсолутно сазнање, мишљење, појам

Бог, највиша идеја добра и апсолутно сазнање, мишљење, појам

Филозофија и религија
Објављено: 22. Март 2017.

Када се Бог објашњава, ближе одређује сазнањем, мишљењем, одређује се нечим другим, што је "јасније, одређеније" од Бога, што је апсурдно! Бог  ближе одређен сазнањем,  мишљењем само је Бог свог сазнања, мишљења а не Бог! Зато се у апофатичкој теологији за Бога само може  рећи да: јесте.

детаљније

Три степена апсолутног духа код Хегела

Три степена апсолутног духа код Хегела

Филозофија и религија
Објављено: 14. Март 2017.

Нису најсавршенија уметничка дела Божија чулност, нити најузвишеније представe  у религији Божије самопредстављање, нити филозофске идеје Божије самоасазнање (као што мисли Хегел), већ је Божија апсолутност надчулна, надпредстављива, надсазнајна апсолутна воља и стварајућа слобода: „И рече Бог нека буде ... и Би..“.

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Када нестану сви квалитети, модалитети континуума простора–времена–материје–енергије физике, не важе ни општи и нужни квантитативни односи математике, него се сa сингуларитетом пре простора, времена, сваког облика материје, eнергије астрофизике, или случајношћу неодређеношћу квантне физике скаче, у надматематичку creatio ex nihilo стварајућу слободу старије метафизике!

 

Томислав Новаковић

Видео дана