Томислав Новаковић филозоф

Понедељак | 28. Септембар 2020.

Tomislav Novakovic

Филозофија и религија

Геније, анђео чувар и Дух утешитељ

Геније, анђео чувар и Дух утешитељ

Филозофија и религија
Објављено: 19. Април 2015.

Ако Кант већ прихвата да је genius нарочити дух који води и штити, никако не може  природа кроз генија прописивати правила уметности (која је по његовој Критици чистог ума само трансцендентална идеја за јединство појавног искуства), већ само слободан дух! Заправо, то свођење (надсазнајног, надопажајног) слободног духа који надахњује сваког узвишеног ствараоца (води сваку слободну душу) на (општу и нужну) природу, која одређује правила уметности,  само је наставак пантеизма, деизма, материјализма...

 

детаљније

Позитивна и негативна теологија

Позитивна и негативна теологија

Филозофија и религија
Објављено: 17. Април 2015.

Основа апсолутног да је прва заповест: „Ја сам Господ Бог твој“, а основа апсолутног не  прво друга заповест: „Не прави себи идола нити каква лика“  немој им се клањати нити им служити“; п а онда и свако не осталих заповести, за највише да, давање из Божијег безмерја... У Новом Завету, за  благослов вечног живота није довољно да човек поштује Бога,  не лаже и не чини, зло, него да свим срцем, свом душом, свим умом, свом снагом воли Богу и воли  ближњег,  говори истину и чини добро...

 

детаљније

Бог и дијалектичка логика

Бог и дијалектичка логика

Филозофија и религија
Објављено: 21. Новембар 2014.

Хегел тврди да својом Науком логике из апсолутног појма  о појму излаже вечну суштину Бога, а, заправо, са поставком света природе, историје као оспољеног духа ради сасвим супротно: из појавног бића, и његове даље суштине, суштином свих тих суштина на крају, изводи апсолутни појам као вечну суштину Бога! То јест, не дедукује чисте логичке форме појма (апсолутне идеје као вечне суштине Бога) сав садржај (створене) природе, историје, него из појавног садржаја природе, историје индукује чисту логичку форму појма (апсолутну идеју као као вечну суштину Бога)!

 

детаљније

Феноменологија и теологија

Феноменологија и теологија

Филозофија и религија
Објављено: 16. Новембар 2014.

Хајдегер каже да човек не треба да тежи вечној, трансцендентној егзистенцији, већ да по (јединој могућој) метафизици коначности најконкретнију просторно-времениту егзистенцију, прихвати као властиту есенцију. Иако  пре сваког  бивствовања претпоставља старије ништа, то ништа није за њега  основа Божијег стварања, већ бездан властите слободе, која свако шта (је) бивствовање, осмишљава из најконачнијег зашто  тубивствовања. 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Као што опажаји припадају чулима,  чула телу, осећаји души и  мисли духу, тако све лепе слике, мелодије, стихови, ритмови, покрети... мирису истине и укусу љубави!

То најјачe осећање, сећање изједначује најоностранију љубав ка Богу и најовостранију љубав ка ближњем...

 

Томислав Новаковић

Видео дана