Филозофија и религија
Хегелов онтолошки доказ
Филозофија и религија
Објављено: 04. Новембар 2014.Хегел онтолошким доказом из најсавршенијег, најузвишенијег појма (Бога) у нашој свести, уму, мишљењу не поттврђује онтолошким доказом само Божије вечно постојање, биће, већ већ тврди да се из самодређујућег мишљења о самом мишљењу, апсолутно истинитог појма – савршене идеје Бога – што једино заувек остаје, стаје, стоји, првобивствено, апсолутно постоји тек доказује било које, какво постојање, другобивствено чулно, разумско биће!
детаљније
Хјумов скептицизам и будизам
Филозофија и религија
Објављено: 04. Новембар 2014.Ако је сав унутрашњи и спољашњи свет заснован само на нашем веровању, машти, зашто онда Хјум узима за битну ту творевину маште?...Када Буда закључи да свет није ништа по себи ни за себе он у потпуности одбацује ту унутрашњу–спољашњу илузију воље–свести, мишљења или бића
детаљније
Егзистенцијално-онтолошка кривица код Хајдегера
Филозофија и религија
Објављено: 04. Новембар 2014. По Хајдегеру, кривица неправе егзистенције није последица греха, него потпуне недокучивости, скривености, закривљености смрти, која кривицом по себи закривљује свако коначно живљење, живот. Без савести ка тој егзистенцијално-онтолошкој кривици, из које човек из неодносне смрти одговорно преузима своју времениту судбину (у своме времену) не може се, по њему, одредити ни онај (по њему) вулгарни смисао: кривице, савести ка другима. Просторно-временита егзистенција из свести о смрти и сопственој коначности из слободног ништа, пре сваког шта (како, колико, у ком односу) бивствовања), из старијег зашто сам ту, овде, утемељује једино могућу метафизику коначног тубивствовања.
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић