Томислав Новаковић филозоф

Среда | 17. Јул 2024.

Tomislav Novakovic

Филозофија и религија

Аристотелова метафизика

Аристотелова метафизика

Филозофија и религија
Објављено: 09. Април 2017.

На први поглед изгледа да Аристoтел сваку ствар (биће) испитује по четири узрока: по облику (шта је), по материји (од чега је), по кретању (шта је покреће) и по сврси (коју сврху има), а заправо се та његова тетрада  на крају своди на диаду! Као вечно духовно биће, највиши облик свих облика, сврха свих сврха, покретач свих кретања, наспрам само могућности безобличне, пасивне материје, Бог је из свог вечног живота по себи суштински узрок сваког могућег: облика, сврхе, кретања природног живота, бића од његове могућности ка његовој стварности...

детаљније

Филозофија и теологија

Филозофија и теологија

Филозофија и религија
Објављено: 23. Март 2017.

Као што се светлост не види, а садржи све боје, тако се и светост не види, а у љубвави саставља све људе. Окрет дужи даје кружницу са свим тачкама подједнако удаљеним од центра, а љубав ка Богу и љубав ка ближњем Царство Божије у љубави подједнако удаљено од сваког срца људског...

детаљније

Бог, највиша идеја добра и апсолутно сазнање, мишљење, појам

Бог, највиша идеја добра и апсолутно сазнање, мишљење, појам

Филозофија и религија
Објављено: 22. Март 2017.

Када се Бог објашњава, ближе одређује сазнањем, мишљењем, одређује се нечим другим, што је "јасније, одређеније" од Бога, што је апсурдно! Бог  ближе одређен сазнањем,  мишљењем само је Бог свог сазнања, мишљења а не Бог! Зато се у апофатичкој теологији за Бога само може  рећи да: јесте.

детаљније

Три степена апсолутног духа код Хегела

Три степена апсолутног духа код Хегела

Филозофија и религија
Објављено: 14. Март 2017.

Нису најсавршенија уметничка дела Божија чулност, нити најузвишеније представe  у религији Божије самопредстављање, нити филозофске идеје Божије самоасазнање (као што мисли Хегел), већ је Божија апсолутност надчулна, надпредстављива, надсазнајна апсолутна воља и стварајућа слобода: „И рече Бог нека буде ... и Би..“.

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!

Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.

Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински  објашњава!

Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.

 

 Томислав Новаковић

Видео дана