Filozofija i religija
Aristotelova metafizika
Filozofija i religija
Objavljeno: 09. April 2017.Na prvi pogled izgleda da Aristotel svaku stvar (biće) ispituje po četiri uzroka: po obliku (šta je), po materiji (od čega je), po kretanju (šta je pokreće) i po svrsi (koju svrhu ima), a zapravo se ta njegova tetrada na kraju svodi na diadu! Kao večno duhovno biće, najviši oblik svih oblika, svrha svih svrha, pokretač svih kretanja, naspram samo mogućnosti bezoblične, pasivne materije, Bog je iz svog večnog života po sebi suštinski uzrok svakog mogućeg: oblika, svrhe, kretanja prirodnog života, bića od njegove mogućnosti ka njegovoj stvarnosti...
detaljnije
Filozofija i teologija
Filozofija i religija
Objavljeno: 23. Mart 2017.Kao što se svetlost ne vidi, a sadrži sve boje, tako se i svetost ne vidi, a u ljubvavi sastavlja sve ljude. Okret duži daje kružnicu sa svim tačkama podjednako udaljenim od centra, a ljubav ka Bogu i ljubav ka bližnjem Carstvo Božije u ljubavi podjednako udaljeno od svakog srca ljudskog...
detaljnije
Bog, najviša ideja dobra i apsolutno saznanje, mišljenje, pojam
Filozofija i religija
Objavljeno: 22. Mart 2017.Kada se Bog objašnjava, bliže određuje saznanjem, mišljenjem, određuje se nečim drugim, što je "jasnije, određenije" od Boga, što je apsurdno! Bog bliže određen saznanjem, mišljenjem samo je Bog svog saznanja, mišljenja a ne Bog! Zato se u apofatičkoj teologiji za Boga samo može reći da: jeste.
Tri stepena apsolutnog duha kod Hegela
Filozofija i religija
Objavljeno: 14. Mart 2017.Nisu najsavršenija umetnička dela Božija čulnost, niti najuzvišenije predstave u religiji Božije samopredstavljanje, niti filozofske ideje Božije samoasaznanje (kao što misli Hegel), već je Božija apsolutnost nadčulna, nadpredstavljiva, nadsaznajna apsolutna volja i stvarajuća sloboda: „I reče Bog neka bude ... i Bi..“.
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković