Томислав Новаковић филозоф

Понедељак | 28. Септембар 2020.

Tomislav Novakovic

Филозофија и религија

О Кантовој и Шелинговој критици онтолошког доказа

О Кантовој и Шелинговој критици онтолошког доказа

Филозофија и религија
Објављено: 09. Новембар 2014.

Иако Кант тврди да се  тек из спољашњег опажаја разликују “стварни од замишљених талира“, он слично Декарту, већ из праосновног Ја мислим, независно од опaжаја,  некритички подразумева Ја постојим!...Када Шелинг тврди да се Бог и нужно егзистирајуће биће не могу изједначити он уопште не каже шта подразумева под нужно егзистирајућим бићем. Он је , свакако, дужан да покаже на чему (логички или онтолошки) утемељује ту (своју) "нужност",  коју одриче Богу...!

детаљније

 Хегелов онтолошки доказ

Хегелов онтолошки доказ

Филозофија и религија
Објављено: 04. Новембар 2014.

 Хегел онтолошким доказом из најсавршенијег, најузвишенијег појма (Бога) у нашој свести, уму, мишљењу не поттврђује онтолошким доказом  само Божије вечно постојање,  биће, већ већ тврди да се из самодређујућег мишљења о самом мишљењу, апсолутно истинитог појма – савршене идеје Бога што једино заувек остаје, стаје, стоји, првобивствено, апсолутно постоји тек доказује било које, какво постојање, другобивствено чулно, разумско биће!

детаљније

Егзистенцијално-онтолошка  кривица код Хајдегера

Егзистенцијално-онтолошка кривица код Хајдегера

Филозофија и религија
Објављено: 04. Новембар 2014.

 По Хајдегеру, кривица неправе егзистенције није последица греха, него  потпуне недокучивости, скривености, закривљености смрти, која кривицом по себи закривљује свако коначно живљење,  живот. Без савести ка тој егзистенцијално-онтолошкој кривици, из које човек из неодносне смрти одговорно преузима своју времениту судбину (у своме времену) не може се, по њему,  одредити ни онај  (по њему) вулгарни  смисао: кривице, савести ка другима. Просторно-временита егзистенција из свести о смрти и сопственој коначности из слободног ништа, пре сваког шта (како, колико, у ком односу) бивствовања), из старијег зашто сам ту, овде, утемељује једино могућу метафизику коначног тубивствовања.

детаљније

Хјумов скептицизам и будизам

Хјумов скептицизам и будизам

Филозофија и религија
Објављено: 04. Новембар 2014.

Ако је сав унутрашњи и спољашњи свет заснован само на нашем веровању, машти, зашто онда Хјум узима за битну ту творевину маште?...Када Буда закључи да свет није ништа  по себи ни за себе он у потпуности одбацује ту унутрашњу–спољашњу илузију  воље–свести,  мишљења или бића

 

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Као што опажаји припадају чулима,  чула телу, осећаји души и  мисли духу, тако све лепе слике, мелодије, стихови, ритмови, покрети... мирису истине и укусу љубави!

То најјачe осећање, сећање изједначује најоностранију љубав ка Богу и најовостранију љубав ка ближњем...

 

Томислав Новаковић

Видео дана