Филозофија и религија
Бог и дијалектичка логика
Филозофија и религија
Објављено: 21. Новембар 2014.Хегел тврди да својом Науком логике из апсолутног појма о појму излаже вечну суштину Бога, а, заправо, са поставком света природе, историје као оспољеног духа ради сасвим супротно: из појавног бића, и његове даље суштине, суштином свих тих суштина на крају, изводи апсолутни појам као вечну суштину Бога! То јест, не дедукује чисте логичке форме појма (апсолутне идеје као вечне суштине Бога) сав садржај (створене) природе, историје, него из појавног садржаја природе, историје индукује чисту логичку форму појма (апсолутну идеју као као вечну суштину Бога)!
детаљније
Феноменологија и теологија
Филозофија и религија
Објављено: 16. Новембар 2014.Хајдегер каже да човек не треба да тежи вечној, трансцендентној егзистенцији, већ да по (јединој могућој) метафизици коначности најконкретнију просторно-времениту егзистенцију, прихвати као властиту есенцију. Иако пре сваког бивствовања претпоставља старије ништа, то ништа није за њега основа Божијег стварања, већ бездан властите слободе, која свако шта (је) бивствовање, осмишљава из најконачнијег зашто тубивствовања.
О Кантовој и Шелинговој критици онтолошког доказа
Филозофија и религија
Објављено: 09. Новембар 2014.Иако Кант тврди да се тек из спољашњег опажаја разликују “стварни од замишљених талира“, он слично Декарту, већ из праосновног Ја мислим, независно од опaжаја, некритички подразумева Ја постојим!...Када Шелинг тврди да се Бог и нужно егзистирајуће биће не могу изједначити он уопште не каже шта подразумева под нужно егзистирајућим бићем. Он је , свакако, дужан да покаже на чему (логички или онтолошки) утемељује ту (своју) "нужност", коју одриче Богу...!
детаљније
Хегелов онтолошки доказ
Филозофија и религија
Објављено: 04. Новембар 2014.Хегел онтолошким доказом из најсавршенијег, најузвишенијег појма (Бога) у нашој свести, уму, мишљењу не поттврђује онтолошким доказом само Божије вечно постојање, биће, већ већ тврди да се из самодређујућег мишљења о самом мишљењу, апсолутно истинитог појма – савршене идеје Бога – што једино заувек остаје, стаје, стоји, првобивствено, апсолутно постоји тек доказује било које, какво постојање, другобивствено чулно, разумско биће!
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић