Filozofija i religija
Bog i dijalektička logika
Filozofija i religija
Objavljeno: 21. Novembar 2014.Hegel tvrdi da svojom Naukom logike iz apsolutnog pojma o pojmu izlaže večnu suštinu Boga, a, zapravo, sa postavkom sveta prirode, istorije kao ospoljenog duha radi sasvim suprotno: iz pojavnog bića, i njegove dalje suštine, suštinom svih tih suština na kraju, izvodi apsolutni pojam kao večnu suštinu Boga! To jest, ne dedukuje čiste logičke forme pojma (apsolutne ideje kao večne suštine Boga) sav sadržaj (stvorene) prirode, istorije, nego iz pojavnog sadržaja prirode, istorije indukuje čistu logičku formu pojma (apsolutnu ideju kao kao večnu suštinu Boga)!
detaljnije
Fenomenologija i teologija
Filozofija i religija
Objavljeno: 16. Novembar 2014.Hajdeger kaže da čovek ne treba da teži večnoj, transcendentnoj egzistenciji, već da po (jedinoj mogućoj) metafizici konačnosti najkonkretniju prostorno-vremenitu egzistenciju, prihvati kao vlastitu esenciju. Iako pre svakog bivstvovanja pretpostavlja starije ništa, to ništa nije za njega osnova Božijeg stvaranja, već bezdan vlastite slobode, koja svako šta (je) bivstvovanje, osmišljava iz najkonačnijeg zašto tubivstvovanja.
O Kantovoj i Šelingovoj kritici ontološkog dokaza
Filozofija i religija
Objavljeno: 09. Novembar 2014.Iako Kant tvrdi da se tek iz spoljašnjeg opažaja razlikuju “stvarni od zamišljenih talira“, on slično Dekartu, već iz praosnovnog Ja mislim, nezavisno od opažaja, nekritički podrazumeva Ja postojim!...Kada Šeling tvrdi da se Bog i nužno egzistirajuće biće ne mogu izjednačiti on uopšte ne kaže šta podrazumeva pod nužno egzistirajućim bićem. On je , svakako, dužan da pokaže na čemu (logički ili ontološki) utemeljuje tu (svoju) "nužnost", koju odriče Bogu...!
detaljnije
Hegelov ontološki dokaz
Filozofija i religija
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Hegel ontološkim dokazom iz najsavršenijeg, najuzvišenijeg pojma (Boga) u našoj svesti, umu, mišljenju ne pottvrđuje ontološkim dokazom samo Božije večno postojanje, biće, već već tvrdi da se iz samodređujućeg mišljenja o samom mišljenju, apsolutno istinitog pojma – savršene ideje Boga – što jedino zauvek ostaje, staje, stoji, prvobivstveno, apsolutno postoji tek dokazuje bilo koje, kakvo postojanje, drugobivstveno čulno, razumsko biće!
detaljnijeO Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković