Томислав Новаковић филозоф

Петак | 19. Април 2024.

Tomislav Novakovic

Избор

Свето име, света реч

Свето име, света реч

Избор
Објављено: 07. Новембар 2014.

Човек има прво духовно име и њега све духовно имање... Тајна речи је тајна имена, а тајна имена свето име, име само по себи... Звање духом светог имена је суштинско звање (и знање) човека...

детаљније

О дану вечном

О дану вечном

Избор
Објављено: 07. Новембар 2014.

Радосно срце је дете, надахнута чула младић, одговаран разум зрео човек, мудар ум старац кроз све време живота, сваки прошли, будући дан!

детаљније

Благодарје: Апорије утилитаризма

Благодарје: Апорије утилитаризма

Избор
Објављено: 06. Новембар 2014.

Иако изгледа да утилитаристичка максима „највећа срећа највећег броја људи“ усаглашава личну и заједничку корист, то апоретично начело, заправо, води у своју супротност: највећу срећу најмањег броја људи и  несрећу највећег броја људи!

 

 

 

детаљније

Метафизика мириса, укуса, додира

Метафизика мириса, укуса, додира

Избор
Објављено: 06. Новембар 2014.

Иако су много више лепе ствари које се виде или чују, говоре, него оно што се једе, пије... лепо је најпре повезано са укусом. Зашто?  Зато што мирис истине узбуђује срце, буди душу, дух за укус у љубави Бога.
 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!

Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.

Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински  објашњава!

Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.

 

 Томислав Новаковић

Видео дана