Избор
Лепота и љубав
Избор
Објављено: 14. Новембар 2015.Aко и лепо и праведно... по себи јесу то што јесу тек по добру по себи...онда јe најузвишенија љубав ка добру по себи, тек љубав ка лепом, праведном по себи...свим савршеним идејама.
Геније, анђео чувар и Дух утешитељ
Избор
Објављено: 19. Април 2015.Ако Кант већ прихвата да је genius нарочити дух који води и штити, никако не може природа кроз генија прописивати правила уметности (која је по његовој Критици чистог ума само трансцендентална идеја за јединство појавног искуства), већ само слободан дух! Заправо, то свођење (надсазнајног, надопажајног) слободног духа који надахњује сваког узвишеног ствараоца (води сваку слободну душу) на (општу и нужну) природу, која одређује правила уметности, само је наставак пантеизма, деизма, материјализма...
детаљније
О различитим врстама интелигенције
Избор
Објављено: 16. Април 2015.Скала с којом се у психолошким тестовима мери интелигенција није свеобухватна ни у научном, ни у психолошком смислу. При процени те разумско-опaжајне интелигенције не узима се довољно у обзир говорна интелигенција исказивања суштинских мисли, идеја, које је и те како битнo за практичан живот и разумевање међу људима. А суштинког говора, који објeдињује научно-техничку, социјалну, емоционалну, уметничку, духовну интелигенцију за карактерно јединство човека и народа... не само да ће се сударати човек са човеком, природом, или држава са државом, него и очи у глави...
детаљније
Шелинг, Ниче, Хајдегер и прво издање Критике чистог ума
Избор
Објављено: 15. Април 2015.Иако Шелинг тврди да је Критика моћи суђења најбоље Кантово дело, он не инсистира на првом издању Критике чистог ума, у коме је уобразиља, пре разума и чула основна моћ људске душе, иако је очигледно да он управо из тог „шињела“ субјективно-објективне уобразиље апсолутизује уметност а Ниче проглашава за најсавршенији вид воље за моћ и позни Хајдегер тврди да је поетска реч, казивање не само "говор бивствовања", него оно првостепено бивствовање...
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић