Томислав Новаковић филозоф

Четвртак | 07. Јул 2022.

Tomislav Novakovic

Избор

Геније, анђео чувар и Дух утешитељ

Геније, анђео чувар и Дух утешитељ

Избор
Објављено: 19. Април 2015.

Ако Кант већ прихвата да је genius нарочити дух који води и штити, никако не може  природа кроз генија прописивати правила уметности (која је по његовој Критици чистог ума само трансцендентална идеја за јединство појавног искуства), већ само слободан дух! Заправо, то свођење (надсазнајног, надопажајног) слободног духа који надахњује сваког узвишеног ствараоца (води сваку слободну душу) на (општу и нужну) природу, која одређује правила уметности,  само је наставак пантеизма, деизма, материјализма...

 

детаљније

О различитим врстама интелигенције

О различитим врстама интелигенције

Избор
Објављено: 16. Април 2015.

Скала с којом се у психолошким тестовима мери интелигенција није свеобухватна ни у научном, ни у психолошком смислу. При процени те разумско-опaжајне интелигенције не узима се довољно у обзир говорна интелигенција исказивања суштинских мисли, идеја, које је и те како битнo за практичан живот и разумевање међу људима. А суштинког говора, који  објeдињује научно-техничку, социјалну, емоционалну, уметничку, духовну интелигенцију за карактерно јединство човека и народа... не само да ће се сударати човек са човеком,  природом, или држава са државом,  него и очи у глави...

детаљније

Шелинг, Ниче, Хајдегер и прво издање Критике чистог ума

Шелинг, Ниче, Хајдегер и прво издање Критике чистог ума

Избор
Објављено: 15. Април 2015.

Иако Шелинг тврди да је Критика моћи суђења најбоље Кантово дело, он не инсистира на првом издању Критике чистог ума, у коме је уобразиља, пре разума и чула основна моћ људске душе, иако је  очигледно да он управо из тог „шињела“ субјективно-објективне уобразиље апсолутизује уметност а Ниче проглашава за најсавршенији вид воље за моћ и позни Хајдегер тврди да је поетска реч, казивање не само  "говор бивствовања", него оно првостепено бивствовање...

детаљније

Зенонове апорије

Зенонове апорије

Избор
Објављено: 02. Април 2015.

Почетном апоретичношћу пута и времена Зенон релативизује кретање и брзину, а са сведимензионалном, завршном узрока и последице или супстанције и акциденса, свако нешто или све (постојање, дешавање, догађање) своди на ништа. Тиме доказује Парменидову тврдњу: да мноштво истина потире истину, мноштво (настајућихнестајућих) бића једино (једно) бивствовање. А, заправо, све његове апорије претпостављају бесконачни број, који је contradictio in adiecto: округли квадрат, четвртасти точак, дрвено гвожђе, што је, као првостепена апоретичност, узрок свих  апоретичности!

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако је "хиперморално", "хиперсоцијално" начело "сви за једног, један за све" присутно већ у јединству честица у атому, или атома у сваком молекулу неживог, а камоли у органским молекулима или вези органела у ћелији, ћелија у органу, органа у организму сваке јединке, врсте живог, "себични ген "борбе за опстанак који селектује најјаче јединке, врсте не може се никако апсолутизовати као једна фундаментална теорија.
Суштинско питање је много пре: како и зашто се огроман број сличних и различитих органских молекула, органела састављају у ћелије, ћелије у подоргане, органи у чула и удове тела и са стотине и хиљаде најразличитих функција у организмима свакe јединке или врсте!?

 

  Томислав Новаковић

Видео дана