Томислав Новаковић филозоф

Четвртак | 07. Јул 2022.

Tomislav Novakovic

Избор

Homo homini lupus est и  homo homini homo est

Homo homini lupus est и homo homini homo est

Избор
Објављено: 05. Фебруар 2015.

Ако важи homo homini lupus est, онда је природни закон за одржањем јединке, врсте, првостепен. Ако важи homo homini homo est, онда слободна воља душе у првостепеном чину добра стоји испред закона природе, нужности одржања, а активна праведност  утемељује као одбрана од зла када је нарушено првостепено добро. У оба случаја морални закон  није првостепена суштина човекова него нешто изведено.

детаљније

Етика и политика предавање на Коларцу

Етика и политика предавање на Коларцу

Избор
Објављено: 21. Новембар 2014.

Ми нисмо такви што се ту налазимо, па да из тог средишњег положаја, по начелима геополитике објашњавамо своју неопредељену политику, него смо ту, у средишту,  што смо такви, што смо пре сваке подељене политике, утемељени из неподељене етике!

 


детаљније

Зашто је нешто а не ништа?

Зашто је нешто а не ништа?

Избор
Објављено: 17. Новембар 2014.

Када не би имало човека (свесног живота), каквог би имало смисла да ли је нешто милионска температура звезде, хладна планета, или скоро апсолутна нула празног простора, да јесте а не није, да се било које нешто разликује од  другог нечег или све од ничег

детаљније

О драгом камену

О драгом камену

Избор
Објављено: 10. Новембар 2014.

Кад срце добије камен и камен ће добити срце     

Мисли су већином безвредне, каменo срце што не дотиче, гребе истину. Копати драгоцени камен или камен драг срцу, је као тражити истину, будити срце у камену.

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако је "хиперморално", "хиперсоцијално" начело "сви за једног, један за све" присутно већ у јединству честица у атому, или атома у сваком молекулу неживог, а камоли у органским молекулима или вези органела у ћелији, ћелија у органу, органа у организму сваке јединке, врсте живог, "себични ген "борбе за опстанак који селектује најјаче јединке, врсте не може се никако апсолутизовати као једна фундаментална теорија.
Суштинско питање је много пре: како и зашто се огроман број сличних и различитих органских молекула, органела састављају у ћелије, ћелије у подоргане, органи у чула и удове тела и са стотине и хиљаде најразличитих функција у организмима свакe јединке или врсте!?

 

  Томислав Новаковић

Видео дана