Избор
Благодарје: Мудрост која нам је потребна
Избор
Објављено: 19. Август 2020.Само кад воли и говори истину човек излази из граница својих очију, свога разума и види другог човека, другу личност. Истина је мирис, вечни духовни свештеник који буди, узбуђује срце, душу, тело, освећује за укус љубави, а љубав онај вечни цар у чистом срцу из царства небеског, Бог сам...
детаљније
Недоследности у утемељењу Платонове Државе
Избор
Објављено: 09. Мај 2019.Као што идеја добра утемељује све идеје ума и свака идеја ума своје копије у појмовима разума и сенке у опажајима чула и нагонима тела, тако и вечне идеје својине и сродства своје копије и сенке у појмовима разума, опажајима чула и нагонима тела...
детаљније
Етимологија и метафизика језика
Избор
Објављено: 01. Април 2018.Значење сваке и најмање речи увек претпоставља значење неке старије речи, а ово даље неке још старије, а све речи, реченице,уопште, свака фонолошка, морфолошка, синтаксичка граматичка... структура живу говорну свест на крају неког најстаријег језика, у коме се мора знати све, да би се знало било шта...
детаљније
Слобода језичког духа Валтера Бенјамина
Избор
Објављено: 31. Март 2018.По Валтеру Бенјамиму, са првобитним "грехом језичког духа" Адамов говор је изгубио везу именовања и сазнања са Божијом стварајућом речи, с којом је исказивао суштину ствари са плодом познања добра и зла потонуо у неодређене односе између ствари... Међутим, суштински "грех језичког духа" се не може никако приписати Адаму него нечистом духу, који је "лажа и отац лажи и крвник људски од почетка" и који првостепеним "грехом језичког духа" злим речима, лажним духом хули на име Божијe, најсветије лице Духа Светог, због чега и заслужује паклени суд.
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Ако је "хиперморално", "хиперсоцијално" начело "сви за једног, један за све" присутно већ у јединству честица у атому, или атома у сваком молекулу неживог, а камоли у органским молекулима или вези органела у ћелији, ћелија у органу, органа у организму сваке јединке, врсте живог, "себични ген "борбе за опстанак који селектује најјаче јединке, врсте не може се никако апсолутизовати као једна фундаментална теорија.
Суштинско питање је много пре: како и зашто се огроман број сличних и различитих органских молекула, органела састављају у ћелије, ћелије у подоргане, органи у чула и удове тела и са стотине и хиљаде најразличитих функција у организмима свакe јединке или врсте!?
Томислав Новаковић