Избор
О љубави према пријатељу и непријатељу
Избор
Објављено: 24. Фебруар 2025.Пут од човека ка човеку до краја је као пут до Бога, до раја, до царства Божијег унутра у нама. Зато „Љуби ближњега својега као самога себе“ испуњава сав закон, јер је Христос другу заповест љубави ка ближњем, изједначио са првом заповешћу: „Љубављу ка Богу свим срцем, свом душом, свим умом, свом снагом.“
детаљније
Трибине жива реч
Избор
Објављено: 16. Децембар 2023.Данас се јавне расправе већином воде преко друштвених мреже и електронских порука. Живи разговор скоро да постаје другостепена ствар. Ово је предлог тема из: филозофије, теологије, психологије, науке, уметности, политике... за организацију јавних трибина с којима би се, у након краћег уводног предавања, у слободном разговору са присутнима и гостима, вратила снага живе речи. Све би трибине биле снимане и најзанимљивији делови постављани на You tube.
детаљније
Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?
Избор
Објављено: 03. Фебруар 2022.Та богоостављеност Сина и смртног света је за наследство вечног живота и оставштину вечног света. Отац оставља Сина, али Син не оставља Оца, већ у безгрешном телу и крви у крсту остаје потпуно веран Оцу, да престолом љубави и круном истине откупи смртног човека и освоји безгрешни, бесмртни вечни свет.
детаљније
Благодарје: Квадратура круга у крсту
Избор
Објављено: 14. Јануар 2022.Окрет дужи даје кружницу са свим тачкама подједнако удаљеним од центра, а љубав ка Богу и ближњем, царство Божије унутра у нама, подједнако удаљено од сваког срца људског. И као што су у кружници све тачке подједнако удаљене од центра, тако су од средишта Божије љубави, истине у крсту подједнако удаљени сви људи.
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић