Избор
Стара и нова филозофија
Избор
Објављено: 05. Новембар 2014.Свакако да потреба за мудрошћу не може нестати у човеку и човечанству... Филозофија је постала слуга науке на крају, јер није била довољно мудра да неке пресудне области у животу појединца и државе као своја темељна подручја утемељи на почетку… И она то своје место може поново задобити само ако утемељи та подручја...
детаљније
Кантов појавни и суштински окрет
Избор
Објављено: 05. Новембар 2014.Целокупно Кантово утемељење (од теоријског ка практичном уму) иде потпуно обрнуто од онога како би требало. Само зато што је надопажајна, надпојмовна слободна властитост практично-моралног ума надсуштаственa и дедуктивнa, наши опажаји, појмови, судови, закључци сазнајно-теоријског ума су појавни и индуктивни. Наше сазнање није ограничено и појавно због немогућности наших сазнајних моћи, него зато што је наша суштина практично-морална, а не сазнајна, – наше сазнање је ограничено и појавно!
детаљније
Етика и политика предавање у Ариљу 7 марта 2014
Избор
Објављено: 05. Новембар 2014.Грчка политичка теорија полази од државе као највишег добра. Свето Писмо од првог човека жене за праначело рода од Бога за поверење међу људима…. Само ако постоје морални односи између конкретних људи у микросвету, постојаће и они у држави у макросвету. Ако не израђујеш праведне односе са људима с којима живиш (не волиш своје ближње), како ћеш изграђивати државу (волети државу).
Језик и игра
Избор
Објављено: 05. Новембар 2014.Првостепени значај језика није у граматичким правилима или слободној игри речи него у садржају говора, у поштовању или непоштовању обећаног–испуњеног договора, уговора или истинског разговора, дубоког питања–одговора.
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић