Izbor
Stara i nova filozofija
Izbor
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Svakako da potreba za mudrošću ne može nestati u čoveku i čovečanstvu... Filozofija je postala sluga nauke na kraju, jer nije bila dovoljno mudra da neke presudne oblasti u životu pojedinca i države kao svoja temeljna područja utemelji na početku… I ona to svoje mesto može ponovo zadobiti samo ako utemelji ta područja...
detaljnije
Kantov pojavni i suštinski okret
Izbor
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Celokupno Kantovo utemeljenje (od teorijskog ka praktičnom umu) ide potpuno obrnuto od onoga kako bi trebalo. Samo zato što je nadopažajna, nadpojmovna slobodna vlastitost praktično-moralnog uma nadsuštastvena i deduktivna, naši opažaji, pojmovi, sudovi, zaključci saznajno-teorijskog uma su pojavni i induktivni. Naše saznanje nije ograničeno i pojavno zbog nemogućnosti naših saznajnih moći, nego zato što je naša suština praktično-moralna, a ne saznajna, – naše saznanje je ograničeno i pojavno!
detaljnije
Etika i politika predavanje u Arilju 7 marta 2014
Izbor
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Grčka politička teorija polazi od države kao najvišeg dobra. Sveto Pismo od prvog čoveka žene za pranačelo roda od Boga za poverenje među ljudima…. Samo ako postoje moralni odnosi između konkretnih ljudi u mikrosvetu, postojaće i oni u državi u makrosvetu. Ako ne izrađuješ pravedne odnose sa ljudima s kojima živiš (ne voliš svoje bližnje), kako ćeš izgrađivati državu (voleti državu).
Jezik i igra
Izbor
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Prvostepeni značaj jezika nije u gramatičkim pravilima ili slobodnoj igri reči nego u sadržaju govora, u poštovanju ili nepoštovanju obećanog–ispunjenog dogovora, ugovora ili istinskog razgovora, dubokog pitanja–odgovora.
detaljnije
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković