Томислав Новаковић филозоф

Субота | 11. Јул 2020.

Tomislav Novakovic

О дану вечном

Аутор: Томислав Новаковић

Радосно срце је као дете, са надахнута чула као младић, одговоран разум као зрео човек,  мудар ум као  старац кроз све време живота, сваки прошли, будући дан!

О дану вечном

 

Човек сав прошлибудући живот живи кроз старији од времена дан вечни–вечни дан.

"Једе" све прошлобудуће време, кроти га, узјахује као летећег коња,  узима под своје, натерује на служење...

Зауставља да не пролази тече, заокреће од смрти ка животу,  скраћује шта не ваља, продужује шта ваља...

Из унутрашњег безмера дана–живота  саставља мисли и осећаје, вољу и свест, речи и дела, чува у ризници срца духовно благо „које мољац не једе, ни рђа не квари,“ него се цело носи са собом.

То да је човек некад био дете, па младић, зрео човек и на крају старац, по том узимању времена под своје, обухватању у дану-животу вечном, значи да је по радости срца дете, по отвореној чулности младић, по здравом разуму зрео човек, по смиреној мудрости ума старац кроз све време живота, сваки прошли, будући дан!

Из савршеног тренутка хвата дан, из дана годину, из године живот...

Престо љубави и круна истине за све мисли, осећаје срца, узбуђење у души, буђење из дана–живота вечног.

Духовни времеплов чисте воље душе: „Ако не сада, када“ (прошло је прошло – нема га више, а будућег још нема – није га још било) из безмерја дана–живота води сваки доживљај ка мојем, твојем, нашем дану–животу вечном.

Свако место, време је нечије место, време.

" Ако не волиш брата кога видиш  како волиш Бога кога не видиш.“

Мирисом истине и укусом љубави лови духом живу унутра вечност.

Јачим унапред одозго, десним, унутра надјачава све оно уназад, доле, лево, ван...

 

ФИЗИЧКО И ДУХОВНО ЗАЧЕЋЕ

 

Кроз један плодни спој човека и жене зачиње се физички живот.

Што је Бог саставио“ кроз  физичку, душевну, духовну једноћу дана–живота вечног за све прошле, будуће димензије, "човек да не раставља."

Тајна вечно живог тренутка плодног састављања, спајања, узрастања од двоје једног тела, рода.

У једном плодном тренутку дана–живота изједначење физичке и духовне плодности из небеског рела рода, сабирање, бирање, брање у љубави ка Богу и ближњем, узрастање за вечност.


О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако садашње изводимо из прошлог, сложено из једноставног, живо из неживог и тврдимо да ће се из најједноставнијег "самог по себи неживог" развити на крају толико савршено живо, да ће из једноставног неживог стварати свако сложено живо, зашто такво савршено живо не би могло постојати од почетка?

Ако најсложеније, најразвијеније живо нужно на крају достиже стварајућу вољу, онда стварајућа воља вечно живе савршене организације (пре сваке прошле, садашње, будуће једноставне неживе и сложене живе организације) постоји са сваке стране, краја са још већом нужношћу од почетка.

Томислав Новаковић

Видео дана