Етика и политика
Етика и Политика код Платона и Аристотела
Етика и политика
Објављено: 24. Август 2017.Платон идеалну државу утемељује кроз највише добро по себи, супстанцијалну етику а Аристотел стварну државу, као највише добро (за нас), кроз супстанцијалну политику.
детаљније
Етика и политика предавање на Коларцу
Етика и политика
Објављено: 21. Новембар 2014.Ми нисмо такви што се ту налазимо, па да из тог средишњег положаја, по начелима геополитике објашњавамо своју неопредељену политику, него смо ту, у средишту, што смо такви, што смо пре сваке подељене политике, утемељени из неподељене етике!
Морал и добро
Етика и политика
Објављено: 16. Новембар 2014.Неко је моралан што хоће да буде добар (као што неко други неће), а не што по некој „мора,“ „треба“ основи... Кантов покушај да Бога сведе на морал, а слободу на морални закон који подражава општу и нужну природу води индиректно у атеизам и интересни, политички морал.
детаљније
Благодарје: Апорије утилитаризма
Етика и политика
Објављено: 06. Новембар 2014.Иако изгледа да утилитаристичка максима „највећа срећа највећег броја људи“ усаглашава личну и заједничку корист, то апоретично начело, заправо, води у своју супротност: највећу срећу најмањег броја људи и несрећу највећег броја људи!
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић