Tomislav Novaković filozof

Petak | 24. Maj 2024.

Tomislav Novakovic

Etika i politika

Etika i Politika kod Platona i Aristotela

Etika i Politika kod Platona i Aristotela

Etika i politika
Objavljeno: 24. Avgust 2017.

Platon  idealnu državu utemeljuje kroz najviše dobro po sebi, supstancijalnu etiku a Aristotel   stvarnu državu, kao najviše dobro (za nas), kroz supstancijalnu politiku.

 

detaljnije

Etika i politika predavanje na Kolarcu

Etika i politika predavanje na Kolarcu

Etika i politika
Objavljeno: 21. Novembar 2014.

Mi nismo takvi što se tu nalazimo, pa da iz tog središnjeg položaja, po načelima geopolitike objašnjavamo svoju neopredeljenu politiku, nego smo tu, u središtu,  što smo takvi, što smo pre svake podeljene politike, utemeljeni iz nepodeljene etike!

 


detaljnije

Moral i dobro

Moral i dobro

Etika i politika
Objavljeno: 16. Novembar 2014.

Neko je moralan  što hoće da bude dobar (kao što neko drugi neće), a ne što po nekoj „mora,“ „treba“ osnovi... Kantov pokušaj da Boga svede na moral, a slobodu na moralni zakon koji podražava opštu i nužnu prirodu vodi indirektno u ateizam i interesni, politički moral.

detaljnije

Blagodarje: Aporije utilitarizma

Blagodarje: Aporije utilitarizma

Etika i politika
Objavljeno: 06. Novembar 2014.

Iako izgleda da utilitaristička maksima „najveća sreća najvećeg broja ljudi“ usaglašava ličnu i zajedničku korist, to aporetično načelo, zapravo, vodi u svoju suprotnost: najveću sreću najmanjeg broja ljudi i  nesreću najvećeg broja ljudi!

 

 

 

detaljnije

O Novaković Tomislavu

Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju  na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.

više o autoru

Filozofija dana

Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!

Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.

Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski  objašnjava!

Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.

 

 Tomislav Novaković

Видео дана