Практична филозофија
Практично биће човека
Практична филозофија
Објављено: 06. Новембар 2014.Суштина чисте субјективности пре све објективности није да се предмети (слепи садржаји) управљају према нашим (празним) сазнајним моћима, него да самокритична чиста воља суштинског практично-моралног ума тек утемељује критичну основу сазнајно-теоријског појавног ума!
детаљније
Кантов појавни и суштински окрет
Практична филозофија
Објављено: 05. Новембар 2014.Целокупно Кантово утемељење (од теоријског ка практичном уму) иде потпуно обрнуто од онога како би требало. Само зато што је надопажајна, надпојмовна слободна властитост практично-моралног ума надсуштаственa и дедуктивнa, наши опажаји, појмови, судови, закључци сазнајно-теоријског ума су појавни и индуктивни. Наше сазнање није ограничено и појавно због немогућности наших сазнајних моћи, него зато што је наша суштина практично-морална, а не сазнајна, – наше сазнање је ограничено и појавно!
детаљније
Питање „шта је човек“ потире Кантов коперникански окрет
Практична филозофија
Објављено: 04. Новембар 2014.Када се питање шта је човек проглашава за суштинско, ту се поново практично-морални суштински ум враћа под сазнајно-логички појавни ум, и тако релативизује надсазнајна практично-морална суштина човека–људског рода. Надсазнајна властитост и слобода из суштинског окрета практично моралног ума управо треба да спрече да појавна питања–одговори појавног окрета сазнајног ума сведу човека–људски род на „ово“ или „оно“, него да на делу добра потврђују надсуштаствену личност и слободу и надсазнајну моралну суштину људског рода – оно општечовечанско, надлично.
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић