Томислав Новаковић филозоф

Четвртак | 25. Април 2024.

Tomislav Novakovic

Практична филозофија

Једна слободна властитост

Једна слободна властитост

Практична филозофија
Објављено: 09. Новембар 2014.

Питање: шта је човек, претпоставља да се са неким „потпуно познатим“ или више познатим појмом, бићем може објаснити потпуно “непознат“, или “мање познат“, појам "човека"?! Опет, која су то несумњива сазнања, потпуно поуздане истине, самоочигледне ствари?  Постоји ли таква знања, такве ствари?... Поред тога, заборавља да је веза субјекта и предиката свим појмовима, судовима појавног сазнања могућа само из једне синтетички најстарије (Ја=Ја) исте властитости!

 

детаљније

Филозофија и политика

Филозофија и политика

Практична филозофија
Објављено: 07. Новембар 2014.

Као што сваки човек види својим очима, чују својим ушима, мирише својим носем, једе својим устима … додирује својим рукама, осећа својим срцем, говори својим језиком, тако мора и да мисли својом главом

детаљније

Геополитика и филозофија

Геополитика и филозофија

Практична филозофија
Објављено: 07. Новембар 2014.

Као што се не може само из појединачних опажаја, или делимичних судова достићи целовита идеја, тако се не може по геостратегијском положају једне државе схватити дух њеног народа. Сасвим обрнуто, један народ прво властитом филозофијом мора схватити ко је, зашто је ту и коју духовну, економску, политичку улогу има међу другим народима.

детаљније

Практично биће човека

Практично биће човека

Практична филозофија
Објављено: 06. Новембар 2014.

Суштина чисте субјективности пре све објективности није да се предмети (слепи садржаји) управљају према нашим (празним) сазнајним моћима, него да самокритична чиста воља суштинског практично-моралног ума тек утемељује критичну основу сазнајно-теоријског појавног ума!

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!

Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.

Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински  објашњава!

Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.

 

 Томислав Новаковић

Видео дана