Уводне беседе
Основа за сваку будућу филозофију
Уводне беседе
Објављено: 28. Новембар 2014.Када Jа не би било конкретно, појединачно, властито Ја, зашто би се, уопште, звало Ја, било Ја?
Као што наше тело и сва наша чула (вид, слух, мирис, укус, додир) подразумевају у свом јединству старију вољу, тако све мишљење или сазнање нашег разума и теоријског ума (а не само одлучивање, деловање практичног ума), у својој најстаријој синтетичкој праоснови подразумева чисту вољу и једну синтетички најстарију исту властитост!
детаљније
Привид немачког идеализма
Уводне беседе
Објављено: 19. Новембар 2014.Са првостепеним условима спољашњег искуства, Кант трансцендентално своди на емпиричко, спонтанитет мишљења на рецептивитет опажања...Шелинг, са субјективно–објективним тоталитетом дух на природу... а Хегел са фиктивним отуђењем духа у другобивствену природу апсолутну идеју, као вечну суштину Бога (пре све природе или историје), на суштину просторно-временске природе или историје...
детаљније
О смислу и потреби за филозофијом у нашем времену.
Уводне беседе
Објављено: 16. Новембар 2014.Филозофија је постала слуга науке на крају, што је најбитнија подручја живота, у којима се најпре испољава мудрост човека и народа – запоставила на почетку! Међутим, као као што срце, глава... служе целом телу, тако и права мудрост сваком подручју живота. Зато су нова филозофска начела не само потребна него и нужна...
Филозофија и природна наука
Уводне беседе
Објављено: 09. Новембар 2014.Либерализам подразумева слободну вољу конкретног појединца са именом и презименом за идентитет личности, приватну својину сваке врсте, породично и наследно право, утемељење свих институција од породице до државе: завет брака, гласање, сваки правни уговор, договор, а општа и нужна природна наука емпиризмом, еволуционизмом у основи институције образовања, све сложене системе живе организације своди на једноставније, неживе, појединачно на опште, слободу на нужност... унапред одбацује сваку трансцендентну основу личности и слободе (душе у основи тела)!
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић