Томислав Новаковић филозоф

Петак | 24. Мај 2024.

Tomislav Novakovic

Уводне беседе

Уметност и практично умеће

Уметност и практично умеће

Уводне беседе
Објављено: 18. Април 2015.

Лепо  у складу боја и облика у слици, тонова и ритмова у музици, покрета у игри, речи и рима у поезији...тек хармонизује унутрашња лепота личности, која у највишем практичном умећу мириса истине и укуса љубави не саглашава само све супротности у човеку и држави, него и супротности живог и неживог...

 

детаљније

Позитивна и негативна теологија

Позитивна и негативна теологија

Уводне беседе
Објављено: 17. Април 2015.

Основа апсолутног да, је, јесте, потврђивања, стварања, давања сваког спољашњег, унутрашњег света је прва заповест: „Ја сам Господ Бог твој“, а основа апсолутног не, није, негације,  одбацивања је прво друга заповест: „Не прави себи идола нити каква лика“  немој им се клањати нити им служити“; па онда и свако не осталих заповести, за највише да, давање из Божијег безмерја... У Новом Завету, за  благослов вечног живота није довољно да човек поштује Бога,  не лаже и не чини, зло, него да свим срцем, свом душом, свим умом, свом снагом воли Богу и воли  ближњег,  говори истину и чини добро...

 

детаљније

Негативна и позитивна дијалектика

Негативна и позитивна дијалектика

Уводне беседе
Објављено: 16. Април 2015.

Хегеловa Наука Логике је у сва три степена негација а не афирмација.  И као апсолутна идеја  пре све природе, историје, и у филозофији природе као отуђена, оспољена идеја, и када појмом по себи и за себе напусти другобивство природе и историје и апсолутним сазнањем, мишљењем врати вечној идеји. Заправо, апсолутна афирмације не може се ни утемељити сазнајно-логички, него само у надсазнајној апсолутној вољи и стварајућој слободи. Ни Платонова позитивна дијалектика не почива на сазнању вечне суштине апсолутне истине, него на надсазнајној, надсуштаственој идеји добра..

 

детаљније

Програм предавања на академији DESIRE

Програм предавања на академији DESIRE

Уводне беседе
Објављено: 09. Децембар 2014.

Филозофија нас учи да оно највредније не тражимо у спољашњим стварима, већ у нама самима... То је онај најспорији пут у коме се на почетку не види никакво померање, а на крају истина иде корацима од седам миља.

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!

Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.

Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински  објашњава!

Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.

 

 Томислав Новаковић

Видео дана