Ниче
Шелинг, Ниче, Хајдегер и прво издање Критике чистог ума
Ниче
Објављено: 15. Април 2015.Иако Шелинг тврди да је Критика моћи суђења најбоље Кантово дело, он не инсистира на првом издању Критике чистог ума, у коме је уобразиља, пре разума и чула основна моћ људске душе, иако је очигледно да он управо из тог „шињела“ субјективно-објективне уобразиље апсолутизује уметност а Ниче проглашава за најсавршенији вид воље за моћ и позни Хајдегер тврди да је поетска реч, казивање не само "говор бивствовања", него оно првостепено бивствовање...
детаљније
Воља за моћ и уметност
Ниче
Објављено: 05. Новембар 2014.Насупрот речи: ко друге победи јак је, а ко себе победи јунак је, Ниче мисли: ко све друге победи, из најјаче владајуће воље, моћи надвлада све друге воље, моћи, победиће (себе), све своје и туђе невоље, немоћи.
детаљније
Ничеов повратак митологији, паганству
Ниче
Објављено: 04. Новембар 2014.Ниче негацијом сваке трансцендентне филозофије или оностране теологије кроз вољу за моћ и чулну лепоту, умеће стварања, препорађања, вечно враћање, понављање живота поново афирмише митологију, паганизам, снагу бога Ерота, еротизма и кроз уметнички занос обожује оно најпуније овде и сада... То је у зачећу занесеност репродуктивних органа, екстаза свих чула, осећања у лепоти, плодност целог организма.
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић