Tomislav Novaković filozof

Četvrtak | 18. Jul 2024.

Tomislav Novakovic

Dekart

Malo i veliko Ja

Malo i veliko Ja

Dekart
Objavljeno: 28. Mart 2017.

Umesto Dekartovog ili Kantovog "malog cogita" (Ja mislim) ... iz koga se ne može potvrditi ni postojanje nas samih, ni postojanje sveta, a pogotovu apsolutno (Božije) večno postojanje, Hegel iz velikog cogita:"Božijeg mislim, apsolutno postojim, jesam" samoodređujućeg mišljenja, pojma po sebi i za sebe dijalektičke logike, koja sve (moguće, stvarne, nužne) razlike, suprotnosti atributa, modusa sastavlja u apsolutno istinitoj ideji, potvrđuje ne samo večno duhovno postojanje Boga ili samoizvesno postojanje nas samih, nego tek dokazuje svaku (moguću, stvarnu, nužnu) postojanost postojanja!

detaljnije

 Dekart

Dekart

Dekart
Objavljeno: 04. Novembar 2014.

Kada neko kaže: "Mislim, dakle, postojim", otkud mi znamo da taj neko uopšte "misli", da su njegove misli različite od opažaja, u koje se (i te kako ) može sumnjati, ako ne znamo suštinu same misli, ni šta misli taj koji misli? ... Takođe, samim tim što su mišljenje i prostiranje dve potpuno različite  supstancije, nesvodive jedna na drugu, celokupno postojanje (druga supstancija) se ne nikako ne može potvrđivati mišljenjem.  

detaljnije

Cogito ergo sum i vlastitost

Cogito ergo sum i vlastitost

Dekart
Objavljeno: 04. Novembar 2014.

Naše nesumljivo postojanje nije utemeljeno u našim konkretnim mislima ni prostom činu mišljenja, nego u sintetički najstarijoj vlastitosti, što ostaje u svakoj promeni, staje, stoji, nadmisleno, nadopažajno postoji!

detaljnije

O Novaković Tomislavu

Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju  na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.

više o autoru

Filozofija dana

Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!

Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.

Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski  objašnjava!

Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.

 

 Tomislav Novaković

Видео дана