Томислав Новаковић филозоф

Среда | 22. Септембар 2021.

Tomislav Novakovic

Декарт

Мало и велико Ја

Мало и велико Ја

Декарт
Објављено: 28. Март 2017.

Уместо Декартовог или Кантовог "малог cogita" (Ја мислим) ... из кога се не може потврдити ни постојање нас самих, ни постојање света, а поготову апсолутно (Божије) вечно постојање, Хегел из великог cogita:"Божијег мислим, апсолутно постојим, јесам" самоодређујућег мишљења, појма по себи и за себе дијалектичке логике, која све (могуће, стварне, нужне) разлике, супротности атрибута, модуса саставља у апсолутно истинитој идеји, потврђује не само вечно духовно постојање Бога или самоизвесно постојање нас самих, него тек доказује сваку (могућу, стварну, нужну) постојаност постојања!

детаљније

Cogito ergo sum и властитост

Cogito ergo sum и властитост

Декарт
Објављено: 04. Новембар 2014.

Наше несумљиво постојање није утемељено у нашим конкретним мислима ни простом чину мишљења, него у синтетички најстаријој властитости, што остаје у свакој промени, стаје, стоји, надмислено, надопажајно постоји!

детаљније

 Декарт

Декарт

Декарт
Објављено: 04. Новембар 2014.

Када неко каже: "Мислим, дакле, постојим", откуд ми знамо да тај неко уопште "мисли", да су његове мисли различите од опажаја, у које се (и те како ) може сумњати, ако не знамо суштину саме мисли, ни шта мисли тај који мисли? ... Такође, самим тим што су мишљење и простирање две потпуно различите  супстанције, несводиве једна на другу, целокупно постојање (друга супстанција) се не никако не може потврђивати мишљењем.  

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

По речи Христовој, царству небеском је најближе дете које се игра.

Игра се суштински, више него сваки човек по чистој љубави, не узноси се, опрашта...

Само просто опраштање срца шири душу у духовно пространство чисте радости, игре, а оно што човек зове “игром“, често је далеко од те радости.

Тај повратак детету, значи да човек не сматра да је пред Богом зрео, него заувек дете које своје мисли, осећаје предаје са поверењем вечном родитељу – Богу.

Зрелост нема никаквог смисла пред Богом, а у задњем смислу, ни пред човеком...

Све су Божије заповести дате за најузвишенију игру љубави из вечног живота и нарушавањем тих правила та духовна радост се губи.

  

Томислав Новаковић

Видео дана