Hegel
Negativna i pozitivna dijalektika
Hegel
Objavljeno: 16. April 2015.Hegelova Nauka Logike je u sva tri stepena negacija a ne afirmacija. I kao apsolutna ideja pre sve prirode, istorije, i u filozofiji prirode kao otuđena, ospoljena ideja, i kada pojmom po sebi i za sebe napusti drugobivstvo prirode i istorije i apsolutnim saznanjem, mišljenjem vrati večnoj ideji. Zapravo, apsolutna afirmacije ne može se ni utemeljiti saznajno-logički, nego samo u nadsaznajnoj apsolutnoj volji i stvarajućoj slobodi. Ni Platonova pozitivna dijalektika ne počiva na saznanju večne suštine apsolutne istine, nego na nadsaznajnoj, nadsuštastvenoj ideji dobra..
detaljnije
Bog i dijalektička logika
Hegel
Objavljeno: 21. Novembar 2014.Hegel tvrdi da svojom Naukom logike iz apsolutnog pojma o pojmu izlaže večnu suštinu Boga, a, zapravo, sa postavkom sveta prirode, istorije kao ospoljenog duha radi sasvim suprotno: iz pojavnog bića, i njegove dalje suštine, suštinom svih tih suština na kraju, izvodi apsolutni pojam kao večnu suštinu Boga! To jest, ne dedukuje čiste logičke forme pojma (apsolutne ideje kao večne suštine Boga) sav sadržaj (stvorene) prirode, istorije, nego iz pojavnog sadržaja prirode, istorije indukuje čistu logičku formu pojma (apsolutnu ideju kao kao večnu suštinu Boga)!
detaljnije
Hegelov apsolutni duh
Hegel
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Koliko svaka ideja stoji iznad svih svojih kopije, toliko, po Platonu, najviša ideja dobra (ideja svih ideja), kao Bog za sve ideje, stoji iznad svih ideja. Nije dobro dobro po savršenoj istini, nego su savršena lepota i savršena istina, pravda to po najvišem dobru. Međutim, Hegel i najvišu (nadsaznajnu, nadsuštastvenu) ideju dobra podređuje prvobivstvenom Božijem samosaznanju, samomišljenju po sebi i za sebe koje u apsolutnom pojma pojma sastavlja sve moguće razlike, suprotnosti...
detaljnije
Hegelova samospoznaja duha kao spoznaja sebe i samospoznaja sebe kao spoznaja duha
Hegel
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Tako se načelo Γνωύι σεηυτόν (spoznaj sebe) dostiže se tek na kraju u Hegelovoj umskoj ličnosti–filozofiji apsolutnog znanja, čistom mišljenju o samom mišljenju, apsolutnom pojmu pojma koje potpuno saznaje, shvata sebe sastavlja subjektivno i objektivno, mišljenje i biće. Večni umni lik čoveka (ljudskog roda) dostiže apsolutnim samosaznanjem logički duhovni lik istine večne ideje, metatafizički lik Boga, postiže logičku kružnost, izlazi iz prostora–vremena–prirode, koji na toj razlici početka kraja, duhu koji se, ospoljuje, otuđuje od sebe i počivaju.
detaljnijeO Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković