Хегел
Хегелов онтолошки доказ
Хегел
Објављено: 04. Новембар 2014.Хегел онтолошким доказом из најсавршенијег, најузвишенијег појма (Бога) у нашој свести, уму, мишљењу не поттврђује онтолошким доказом само Божије вечно постојање, биће, већ већ тврди да се из самодређујућег мишљења о самом мишљењу, апсолутно истинитог појма – савршене идеје Бога – што једино заувек остаје, стаје, стоји, првобивствено, апсолутно постоји тек доказује било које, какво постојање, другобивствено чулно, разумско биће!
детаљније
Погрешна тријада Хегелове Науке логике
Хегел
Објављено: 04. Новембар 2014.Ако у основној тријади Биће–Суштина–Појам суштина (за себе) стоји између оног почетног чулне појаве Бића (по себи) и завршног, савршеног (по себи иза себе) Појма, зашто за своју Науку логике каже да је то „излагање Бога какав је у вечној суштини пре стварања света природе и једног коначног духа,“ а не излагање вечне идеје каква је у свом апсолутном појму (Бога), или вечног појма какав је по апсолутној идеји (Бога).
детаљније
Привид апсолутног идеализма
Хегел
Објављено: 04. Новембар 2014.Уместо да каже да апсолутни дух ствара свет, Хегел каже да се он слободно „отуђује и отпушта у непосредни облик“ другобивствене природе... Зашто? Да не би из апсолутног појма о појму дедуктивно (што није ни могуће) излагао вечну суштину Бога, како обећава у уводу своје Науке Логике, него, како је сада другобивствени просторно-временско-материјални створени свет само отуђени првобивствене апсолутне идеја, он до тог првобивственог логоса као вечне суштине Бога може подједнако доћи и самоосвешћењем другобивствене природе, историје, самосазнањем из појаве, суштине до појма, "апсолутним" појмом појма у филозофији, као завршном суштином свих суштина–индуктивно!
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић