Спиноза
Спиноза
Спиноза
Објављено: 07. Новембар 2014.По Спинози прво мора постојати супстанцијална страна ствари, да би постојале атрибутивна или модусна страна ствари. „Друга“ супстанција је по њему противуречност – негира саму супстанцијалност и сопствену неограниченост. Један Бог са безброј бесконачних атрибута изједначен је са својим постојањем.
детаљније
Тешкоће Спинозиног утемељења
Спиноза
Објављено: 05. Новембар 2014.Како може наш разум (који је само коначни модус бесконачног атрибута Божијег мишљења) опажати вечну суштину његовог бесконачног мишљења, а поготову, бесконачно других вечних суштина, које су суштински различитих и једне од других и од њега као коначног модуха једне бесконачне суштине... Ни једна вечна суштине, па чак ни њихов бесконачни збир, не може се изједначити са вечном супстанцијом, већ њено постојање мора бити надсуштаствено.
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић