Метафизика полности, рода
Метафизика полности, рода
Метафизика полности, рода
Објављено: 16. Март 2017.Са једне стране брак искључује крвно сродство, са друге, утемељује сваки род. Када се муж и жена заветују пред Богом за заједницу новог рода та чиста воље не саставља само све разлике оба пола у једном телу, него кроз старије духовно сродство од Бога и све разлике са другим људима у једном духу.
детаљније
Етика и политика предавање у Ариљу 7 марта 2014
Метафизика полности, рода
Објављено: 05. Новембар 2014.Грчка политичка теорија полази од државе као највишег добра. Свето Писмо од првог човека жене за праначело рода од Бога за поверење међу људима…. Само ако постоје морални односи између конкретних људи у микросвету, постојаће и они у држави у макросвету. Ако не израђујеш праведне односе са људима с којима живиш (не волиш своје ближње), како ћеш изграђивати државу (волети државу).
Једнополарни и двополарни свет
Метафизика полности, рода
Објављено: 05. Новембар 2014.Тек се из задњег угла добија одговор зашто се релативизује биолошка различитост полова! Циљ је да се још на биолошком микронивоу умањи физичка борбеност и свако друго опирање будућој једнополарности на макронивоу... Међутим поларитети постоје по природи ствари и ко покушава да укине другу страну, најпре ће изазвати катастрофу [...]
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић