Крст као квадратура круга

Аутор: Томислав Новаковић

 

Окрет дужи даје кружницу са свим тачкама подједнако удаљеним од центра, а окрет у крсту од  лажи ка истини, од зла ка добру,  од грешног ка безгрешном  царство Божије унутра у нама у  љубави ка Богу и љубави ка ближњем, подједнако удаљено од сваког срца људског.[1]

 

ДУХОВНА И ФИЗИЧКА СТРАНА КРСТА 

 

Коме је крст логичан, њему је све логично.

Коме крст није логичан, њему (на крају) ништа није логично.[2]

Нема јачег доказа за безгрешно зачеће од крста!

Безгрешно зачеће – сведочи (безгрешно осуђено јагње на крсту) –распеће.

Чисто срце види у крсту престо љубави, у трновом венцу круну истине.

 

Љубав ка Богу је вертикала крста, а љубав ка ближњем хоризонтала...

Обе заједно су духовна оријентација душе за свако време, место.

Исус Христос, син Божији и син човечији, савршен од рода небеског и једини безгрешан у роду људском, поставља се у крсту као да је најгрешнији, најнижи од свих да у највишој квадратури круга искупи све грешно, криво, све наше грешне мисли, речи, осећаје,  дела окрене, на безгрешно, право...

Физичка страна крста у свакој речи Христовој претпосатавља духовну квадратуру круга. Кроз окршај добре и зле мисли: речи, осећаја, речи, одлуке дела окрет од лажи ка истини, од зла ка добру, од грешног ка безгрешном, од смрти ка животу...

"Љубите непријатеље своје...Чините добро онима који вас мрзе...Благосиљајте оне који вас куну...Не судите да вам се не суди...Ко тебе каменом, ти њега хлебом...Дајте и даће вам се ... Сваки који се сам подиже, понизи ће се; а ко се сам понижава, подигнут ће се... Ко хоће међу вама највиши и први нека  буде задњи и слуга свима"..."Ко се не поврати и буде као дете... "Ко се наново не роди",.."Ја сам дошао да виде који  не виде, а који виде да постану слепи...”

Ослонац најнижег, начвршћег за савршену са врха сврху вечне круне, највишег...

"Ако зрно пшенично, паднувши на земљу, не умре једно остане, ако умре богат род роди...

Високо стабло, јака крошња, круна расте из дубоког корена, најјача кућа се зида из чврстог темеља до највишег крова. 

У љубави ка Богу и љубави ка ближњем богатство од Бога и богатство Бога, вечно царство "које није споља да се види него је унутра у нама".

 

СТАРИ И НОВИ ЗАВЕТ

 

Прва Божија заповест: "Ја сам Господ Бог твој" је апсолутно да, потврђивање а друга: „Не прави себи идола нити каква лика, немој им се клањати нити им служити“, као и не свих осталих заповести, апсолутно Не, одрицање, за највише да ,давање из Божијег безмерја.

Одбацивање лажи, зла не смањује свет, него га слободним чином добра суштински повећава ка квалитативном безмерју.

Чисто, јасно не, нећу, не дам срце лажи, злу, мирисно, укусни окрет у бити битке срца од убити ка љубити,  јак ослонац из подножја, ножног, за чисто, јасно да, хоћу, дам, јасно испружену руку,  длан...

Завет вере из десет заповести и две највише заповести љубави...

У Старом Завету се тражи да се човек одрекне сваке лажи и сваког зла за благослов земаљског живота.

У Новом Завету, за благослов вечног живота човек није дужан само да не лаже и не чини зло, већ из све снаге љубави: срца, душе, ума сведочи истину и чини добро

У чистој вољи квадратура кругаза преокрет од кривог ка правом,  завету вере точак времена ка вечности, од грешног ка безгрешном за сваког човека, и сваки  народ.  

 

О ДУХОВНОЈ БОРБИ

 

Змија из Едемског врта, која је искушавала Адама и Еву и сада искушава сваког човека и сваку жену кроз лажну мисао и зло око. 

Животиња има реп а змија је сам реп и отровни зуб.

Опаснији је у срцу лукави језик лажи, зла, него отровни зуб мржње.

Отровни зуб убија тело, а лукава, зла мисао, реч трује дух сваког човека и усмрћује сва поколења.

Христос каже: "Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети, ако најпре јакога не свеже." И: " Дух је срчан, али је тијело слабо".   

Ако је  у човеку слабо што треба бити најјаче (Дух истине), колико је слабо тек остало? ("Ако је видјело што је у теби тама, а камоли ли тама")?

Само ако победи лажног духа, изазивача сваког злог стања, човек осваја царство Божије унутра у нама.

"Који победи, даћу му да једе од Дрвета животнога које је насред раја Божијега".

Када "свеже јаког", заведе дух човека, лако ће завести све остало (његове очи, уши, мирис, укус,  жеље тела, разум, вољу...).

Нечисти дух прво хули на Духа Светог, па чини све остало зло.

Зато се хула на Духа истине не опрашта ни реч.

Луцифер је био највиши анђео светлости, али је због хуле на Духа Светог и најсветије име Божије потонуо у најцрњу таму... 

Ђаво је, по речи Христовој: „Лажа и отац лажи и крвник људски од почетка“.

Колико је лажа, толико је и крвник и обратно...

Колико се та лаж око човека обавије, толико ће му зла нанети 

То је она „клизава падина“...

Ко лаже тај и краде... итд.

Лаж ће на крају и убити...

А истина љубити.

Ако човек не одбије ту хулу, губи најјачу силу што може имати.

Ако одбије лаж која га највише раслабљује, надјачат ће свако зло

Духовни кукавичлук је једна од најопаснијих ствари...

 Послушност лажи, злу је основа грешности и ако је то свесни став, уверење целог човека, повлачи неопростивост.

Само бегрешни Дух истине надјачава агушење лажи зла, ускушење лукаве мисли, осећаја...

Разоткрива лажне, зле мисли, осећаје који се срцу, души приближују без престанка, хвата их без страха као змију у руци, или гази, гњечи, одсеца као саблазан од себе, да га не “ уједају за пету“.

“Дајем вам власт да стајете на змије и шкорпије и сву силу вражију и ништа вам неће наудити.”

Добра: мисао, реч, одлука, дело  насупротот зле мисли, речи, одлуке, дела..

Према Богу се не може бити ни дуг ни прав него само кратак и крив...

Једна кап отрова је довољна да затрује чашу, један трун да затвори око...

Неко може бити споља прав као “окречен гроб”, као чаша само “споља чиста” а унутра, вођен злом мишљу, оком ,скроз лажан и крив,  “пун грабежи и злобе.” 

Тек када се преокрене основа сопствене исправности, разоткрије потајно лукавство, и препозна отров лажи, зла, призна у срцу грех, кривица, издаја, хула и све то одбаци заувек, душа се уздиже од најчвршћег темељ вере из најнижег до најузвишенијег, највишег...  

Када иза оног споља, наизглед правог, разоткрије лаж и лукавство у сопственом срцу, схвати да је због тога грешан, крив и по квадратури кругу у крсту сједини са Богом и ближњим у љубави у правилну криву линију подједнако удаљено од сваког срца људског.

Иако високо, надмено ја све надлети у висини као орао и даље лукавим мислима  трује, уједа отровом лажи, зла себе и друге као змија за пету за трен. 

Само ”приземљење” свога надменог ја надјачава скривени отров лажи, зла  и из чистог средишта срца преображава у љубави у наддимензионалну брзину духа, анђелска крила  истине.

Једино се љубављу ка непријатељу побеђује најгори у себи, невидљиви (духовни) непријатељ. Ако те неко удари по десном образу – ти не врати као да си невин и прав и ти њему, него се преокрени за 180 степени, и сети се да не би могао ни умрети да ниси крив, и да у срцу своме не слушаш зло и лаж, па прими кривицу на себе, да тако надјачаш у себи невидљивог непријатеља зле мисли, осећаја и из чистог средишта срца из царства вечног из јаче љубави сјединиш са њим у правилну криву линију... Залубити, заоблити, затупити оштрицу зле мисли, речи, ока, мач, стрелу нечастивог, у љубави ка непријатељу квадратура круга из средишта срца , преокрет у среди ствари од сумње ка вери, од грешног ка безгешног, од зла ка добру ... који хвата, схвата, обухвата све ...

   

ПРЕОКРЕТ У КРСТУ ОД ВАН КА УНУТРА, ОД ЛЕВОГ КА ДЕСНОМ, ОД ДОЛЕ КА ГОРЕ, ОД НАЗАД КА НАПРЕД...ТОЧАК ОД ВРЕМЕНА КА ВЕЧНОСТИ

 

Квадратура круга у крсту није негацијом негације просто јединство мањих и већих супротности ка јединству у неком развијенијем чланку, који по новом, још вечем сукобу води на крају њиховом потпуном јединству у неком завршном стању, него из чисте воиље потпуна победа једне стране над другом страном.

Сила крста из старијег васцелог, исцељујућег, васељенског целог срца у љубави ка Богу иљибави ка ближњем исправља све грешно, криво, сваки и најмањи појединачни, посебни, општи део.

Оно највише, најдубље, најјаче, у бити – љубити у крсту, прима  јагње–лав у срцу, среди ствари као оно најниже, најгоре, зло у бити–убити, да квадратуром круга прве и друге заповести љубави преокрене од грешног ка безгрешном лажне, зле мисли, речи, осећаје, одлуке, дела сваког човека и народа и васцелог света..

Само са највишим небеским горе утемељује се оно најниже земаљско доле, са оним десним лево, са вечним унапред све време  уназад,  оним најдубљим чистим унутра схвата, хвата, обухвата све споља, ван...

Почело, унапред одозго, са десне стране, унутра; печат на челу  светог имена Божијег верних, спашених, изабраних за царство небеско.

 

ДУХОВНО РОЂЕЊЕ

 

Кад се човек физички роди не оставља га ваздух, кад се духовно роди, не оставља га дух.

Не може срце час куцати, час не куцати, или човек час дисати, час не дисати.

А и то је само оживљавање тела...

А рођење из душе у дух је други дах у Духу Светом за и друго срце у љубави без престанка.

Као што телу није потребна памет да позна ваздух, тако ни души, која духом oживљује, дише на дух, да позна дух... 

Само је довољно да нема у срцу лаж и зло.

Лаж ка Богу је лаж и ка човеку, другим људима, лаж ка сопственом срцу, души,  телу.

Без ваздуха тело се гуши и умире, а без духа, душа се гуши и замире...

Зато се човек треба родити "по други пут духом одозго" да буде вечно жив...

Ко је само рођен од тела, он дише само телесно, али не узима душом дух. 

Заведен лажним, злим духом је слуга греха и зато крив;  није ни рођен за живот него за смрт.[3]

Такав човек нема Духа истине који душу оживљује, најјачу силу љубави у срцу која све спаја, сједињује...

У име нечег или ничег губи оно васцело, васељенско, исцељујуће све...

Чису вољу душе у љубави ка Богу и љубави ка ближњем, чисто срце које саставља све супротности, преображава све: мисли, речи, осећаје, одлуке, дела, скреће од грешног ка безрешном, од смрти ка животу...

Зато се човек треба родити по други Духом истине одозго да у љубави ка Богу и љубави ка ближњем буде вечно жив..

Бог кроз љубав лови душу за царство небеско, Дух истине из вечности исправног, правог исправља све искривљено, криво.

 

"МУДРИ КАО ЗМИЈЕ ПИТОМИ И БЕЗАЗЛЕНИ КАО ГОЛУБОВИ"

 

Христове речи: “Будите мудри као змије, а питоми и безазлени као голубови,“  могу се разумети да би човек требао бити срцем безазлен, незлобив као дете  а умом опрезан, мудар као старац.

Ако је хладно (трезвеност, опрезност умом, мудрост старца), тамо где треба да је хладно, онда ће и топло (радост, искреност, поверење чистог срца детета) о бити заштићено, бити тамо где треба да је топло.

Тај повратак деци и духовно рођење су исто....Када човек има потпуно поверење према Богу ка дете према родитељу, воли отворено, н подиже се, опршта ...

Не сматра да је пред Богом зрео, него заувек дете, када  своје мисли, осећаје, одлуке, дела предаје са поверењем вечном родитељу...

Не брине се о смрти и земаљском животу  шта ће јести обући, већ много пре оно духовно вечно...

Зрелост нема никаквог смисла пред Богом, а у вечном, духовном смислу, гледано, ни пред човеком...

Човек се тек истински родио, када се родио духом, када је у савршеној љубави ка Богу и ближњем сазрео за царство небеско, за вечно јесте, родио у круни, ореолу  духовни род који се заувек може јести...

 

ДУХОВНО РОЂЕЊЕ ЦЕЛОГ РОДА ЉУДСКОГ

 

То што Бог ствара Адам од праха земаљског и  духом оживљава, а не директно по речи, значи, да се из сваког места, времена људи у духу Божијем састављају за вечни живот, као што су сада, кроз различита места и времена, одвојени од духа Божијег и једни од других.

Раздвајање душе од духа, и душе од тела, распадање, раздвајање удова тела је смрт човека, рода; у ствари раздвајање, распадање, кроз сва места, времена првог човека, Адама.

Грехом, лажи, злом духовна и физичка смрт: раздвајање душе од духа, душе од тела, распад тела кроз сав простор, време; раздвајање човека и народа кроз сва поколења.

Свето једење, пијење за из зла, лажи излазак, окршај, укрштање, крст за победу све лажи, саблазни, у небеском Адаму, искупљење и васкрсење...

Мирис истине Духа Светог за укус у љубави Бога.

Мирисом истине и укусом љубави најјаче осећање, сећање царства небеског, света једноћа  унапред од краја, из раја, завршног, вршног, савршеног где сви имају све.

У завету вере  узрастање земље за небо, скупоцено сабирање, бирање, брање од сваког места, времена…

Свето једно, једосмо, јесмо и упијасмо истину, писмо, писмо,  јаче од распадања, смрти.

Речи Христове су плодови Дрвета живота за Адама у сваком човеку пре греха каквог га је Бог створио удахнувши му дух (пре плода са Дрвета знања добра од зла).

Јести вечно укусно јесте, род свете речи са Дрвета живота из најдубљег средишта и највише сврхе врха који се круни из вечне круне..

Точак у крсту од времена ка вечности, ход, исход истином унапред из вечног за духовно рођење сваког човека и сваког народа, целог рода људског.

 

---

[1] Ово је делимично прерађен и допуњен задњи одељак књиге: Томислав Новаковић, Чисто Ја и Атомика Кантове Критике чистог ума/Начела практичне логике, DESIRE, 2010, на сајту: www. filozof.rs задњи део рада: Квадратура круга у чистој вољи и једној слободној властитости. 

[2] Када будиста Нагарђуна каже: “Коме је ништавило логично, томе је све логично, а ономе коме ништавило није логично, ништа није логично,“ тим речима само се може одговорити: Коме је крст логичан, њему је све логично, коме крст није логичан њему ништа није логично!

[3] Као што каже Демокрит: “Људи, бежећи од смрти, крећу за њом у потеру”