Томислав Новаковић филозоф

Недеља | 19. Мај 2019.

Tomislav Novakovic

Крст као квадратура круга

Аутор: Томислав Новаковић

Савршен од рода небеског и једини безгрешан у роду људском, поставља се као да је крив за све да у квадрату круга у крсту откупи грешно, све наше криве мисли, осећаје, дела окрене на исправно, право.



Крст као квадратура круга

КРСТ КАО КВАРАТУРА КРУГА [1]

 

Исус Христос, син Божији, савршен од рода небеског и син човечији, једини безгрешан у роду људском, стоји у крсту као да је најгрешнији, најнижи од свих да у највишој квадратури круга  искупи све грешно, криво, све наше грешне мисли, осећаје, речи, дела окрене на исправно, право.

Окрет дужи даје кружницу са свим тачкама подједнако удаљеним од центра, а љубав ка Богу и ближњем, царство Божије унутра у нама подједнако удаљено од сваког срца људског.

 

ДУХОВНА И ФИЗИЧКА СТРАНА КРСТА

 

Коме је крст логичан, њему је све логично.

Коме крст није логичан, њему (на крају) ништа није логично.[2]

Нема јачег доказа за зачеће одозго, од крста!

Безгрешно зачеће – сведочи  (безгрешно осуђено јагње на крсту) –распеће.

Чисто срце види у крсту престо вечне љубави, у трновом венцу круну вечне истине.

Пре физичке стране крста, свака реч Христов је крст, окршај добре и зле мисли, речи, осећаја, одлуке, дела у духу, души, телу човека за окрет од ка лажи ка истини, од зла ка добру, од грешног ка безгрешном, од смрти ка животу,  за сваког човека и васцели свет...

"Љубите непријатеље своје...Чините добро онима који вас мрзе...Благосиљајте оне који вас куну...Не судите да вам се не суди...Ко тебе каменом, ти њега хлебом...Дајте и даће вам се ... Сваки који се сам подиже, понизи ће се; а ко се сам понижава, подигнут ће се... Ко хоће међу вама први да буде, да буде слуга свима"...

Љубав ка Богу је вертикала, а љубав ка ближњем хоризонтала крста...

Заједно су духовна оријентација за свако време, место.

 

БОГАТСТВО ОД БОГА И БОГАТСТВО БОГА

 

Љубав ка Богу и љубав ка ближњем осваја вечно царство Духа истине, "које није споља да се види него је унутра у нама".

"Ако зрно пшенично, паднувши на земљу, не умре једно остане, ако умре богат род роди... Ко се не поврати и буде као дете... "Ко се наново не роди",.."Да виде који  не виде...” Свака је Христова  реч “квадратура круга” љубави, истине у крсту која грешно, криво окреће на безгрешно, право...

Јак ослонац иде из најнижег, начвршћег доле до савршене сврхе врха, најузвишеније круне горе...

Висока крошња расте из дубоког корена, висока кућа из дубоког темеља зида до највишег крова. 





СТАРИ И НОВИ ЗАВЕТ

 

У Старом Завету се тражи да се човек одрекне сваке лажи, зла за благослов земаљског живота.

У Новом Завету, за благослов вечног живота човек није дужан само да не лаже и не чини зло, већ из све снаге љубави: срца, душе, ума сведочи истину и чини добро.

Прва Божија заповест: "Ја сам Господ Бог твој" је апсолутно да, потврђивање а друга: „Не прави себи идола нити каква лика, немој им се клањати нити им служити“, као и не свих осталих заповести, апсолутно не, одрицање, за највише да,давање из Божијег безмерја.

Одбацивање лажи, зла не смањује свет, него га слободним чином добра суштински повећава ка квалитативном безмерју.

Само јасно не, нећу, не дам срце лажи, злу, кроз мирисно, укусни окрет у бити битке срца од убити ка љубити, јак ослонац из подножја, ножног, утемељује чисто да, хоћу, дам за јасно испружену руку,  длан...

Завет вере кроз десет заповести и две највише заповести љубави...У чистој вољи  квадратура круга за преокрет од кривог ка правом, од грешног ка безгрешном, точак времена ка вечности за сваког човека, цео људски род.  

 

О ДУХОВНОЈ БОРБИ

 

Змија из Едемског врта, која искушава сваког човека, жену  је зла мисао, око. 

Животиња има реп а змија је сам реп и отровни зуб.

Опаснији је у срцу лукави језик лажи, зла, него отровни зуб мржње.

Отровни зуб убија тело, а лукава, зла мисао, реч трује сваког човека и усмрћује сва поколења.

Христос каже: "Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети, ако најпре јакога не свеже." И: " Дух је срчан, али је тијело слабо".   

Ако је  у човеку слабо што треба бити најјаче (Дух истине), колико је слабо тек остало? ("Ако је видјело што је у теби тама, а камоли ли тама")?

Нечисти дух прво хули на Духа Светог, па чини све остало зло.

Када "свеже јаког", покори дух човека, лако ће савладати све остало.

Ако човек не одбије ту хулу, губи најјачу силу што може имати.

Ако одбије лаж која га највише раслабљује, надјачат ће свако зло.

Послушност лажи, злу је основа неисправности и ако је то свесни став, уверење целог човека, повлачи неопростивост.

Само бегрешни Дух истине надјачава загушење, искушење лажне, зле мисли...

Из добре мисли човек се супротставља злој мисли, из добре речи, злој речи, из добре одлуке, лошој одлуци, из доброг дела, лошем делу.

Зато је духовни кукавичлук једна од најопаснијих ствари...

Ко победи лажног духа, изазивача сваког злог стања човека, осваја царство Божије унутра у нама.

"Који победи, даћу му да једе од Дрвета животнога које је насред раја Божијега".

Дух истине разоткрива све лажне, зле мисли, осећаје који се срцу, души приближују без престанка, схвата их, хвата без страха као змију у руци, или гази, гњечи, одсеца као саблазан од себе да га не “ уједају за пету“.

“Дајем вам власт да стајете на змије и шкорпије и сву силу вражију и ништа вам неће наудити.”

Тек када се преокрене основа сопствене исправности и  у себи разоткрије потајно лукавство, и препозна отров лажи, зла, призна у срцу грех, кривица, издаја, хула и све то одбаци заувек, душа се најчвршћим темељом  вере уздиже из најнижег ка најузвишенијем, највишем.  

Само ако иза оног споља, наизглед правог, разоткрије лаж и лукавство у сопственом срцу, схвати да је погрешно, криво и по квадратури круга састави са Богом и ближњим у љубави у правилну криву линију.

Према Богу се не може бити ни дуг ни прав него само кратак и крив.

Неко може бити споља прав као “окречен гроб”, као чаша само “споља чиста” а унутра, вођен злом мишљу, оком скроз лажан и крив,  “пун грабежи и злобе.” 

Једна кап отрова је довољна да затрује чашу, један трун да затвори око.

Ако те неко удари по десном образу – ти не врати као да си ти прав и ти њему, него се преокрени за 180 степени, и сети се да не би могао ни умрети да ниси крив, и да у срцу своме не слушаш зло и лаж, па прими кривицу на себе и састави са другим у крсту по правилу љубави из царства вечног у правилну криву линију.

Једино се љубављу ка  непријатељу побеђује најгори у себи, невидљиви (духовни) непријатељ.

Иако високо, надмено Ја све надлети у висини као орао и даље лукавим мислима  трује, уједа себе и друге као змија за пету отровом лажи, зла за трен. 

Тим ”приземљењем” свога надменог ја се надјачава зла мисао, зло око у срцу, скривени отров лажи, зла, мржње, и у љубави ка Богу, ближњем и из чистог средишта срца преображава   у наддимензионалну брзину духа, анђелска крила  истине.

 

 

ОКРЕТ У КРСТУ ОД ВАН КА УНУТРА, ОД ЛЕВОГ КА ДЕСНОМ, ОД ДОЛЕ КА ГОРЕ, ОД НАЗАД КА НАПРЕД

 

Квадратура круга у крсту није негацијом негације просто јединство мањих и већих супротности у неком вишем развојном чланку, већем степену јединства који, опет по новом сукобу води њиховом потпуном јединству у неком завршном стању, него  потпуна победа једне стране над другом страном.

Сила чисте,  исправне воље која у крсту што исправља грешно, криво је правило целине и сваког, најмањег појединачног, посебног дела.

Оно највише, најјаче, у бити – љубити, прима  у крсту као јагње за све оно најниже, најгоре, зло у бити–убити, да преокрене зле мисли, речи, осећаје, одлуке, дела сваког човека.

Само са највишим небеским горе утемељује се оно најниже земаљско доле, са оним десним оно лево, са вечним напред и унапред све у времену назад и уназад, са оним најчистијим, најдубљим унутра схвата се, хвата, обухвата све оно површно ван.

Почело, унапред одозго, са десне стране, унутра; печат на челу  верних, спашених светог имена Божијег изабраних за царство небеско.

 

ДУХОВНО РОЂЕЊЕ

 

Кад се човек физички роди не оставља га ваздух, кад се духовно роди, не оставља га дух.

Не може срце час куцати, час не куцати, или човек час дисати, час не дисати.

А и то је само оживљавање тела...

А рођење из душе у дух је други дах у Духу светом за срце живо у љубави без престанка.

Као што телу није потребна памет да позна ваздух, тако ни души, која духом oживљује, дише на дух, да позна дух. 

Само је довољно да нема у срцу лаж и зло.

Лаж ка Богу је лаж и ка човеку, другим људима, лаж ка сопственом срцу, души,  телу.

Без ваздуха тело се гуши и умире, а без духа, душа се гуши и замире...

Зато се човек треба родити "по други пут духом одозго" да буде вечно жив...

Ко је само рођен од тела, он дише само телесно, али не узима душом дух. 

Заведен лажним, злим духом слуга је греха и зато крив;  није ни рођен за живот него за смрт.[3]

Такав човек нема у срцу Духа истине који душу оживљује, најјача сила љубави која све спаја, сједињује, није у њему.

Тако у име нечег или ничег губи све: срце у љубави ка Богу, ближњем које саставља све супротности, преображава душу, преокреће смрт у  живот.

Дух истине лови душу за царство небеско, из највишег исправног, правог исправља све искривљено, криво.

 

"МУДРИ КАО ЗМИЈЕ ПИТОМИ И БЕЗАЗЛЕНИ КАО ГОЛУБОВИ"

 

Христове речи: “Будите мудри као змије, а питоми и безазлени као голубови,“  могу се разумети да и човек  срцем буде безазлен, незлобив као дете  а умом опрезан, мудар као старац.

Ако је хладно (трезвеност, опрезност умом, мудрост старца), тамо где треба да је хладно, топло (радост, искреност, поверење чистог срца детета ће тако бити заштићено)  бити  где треба да је топло.

Тај повратак деци и духовно рођење је исто; дете не зна за смрт, има потпуно поверење према родитељу, опрашта... не брине се шта ће јести, шта ће обући, воли отворено, не подиже се...

Зрелост нема никаквог смисла пред Богом, а у духовном смислу, гледано из вечности, ни пред човеком...

Тај повратак детету, значи да  човек не сматра да је пред Богом зрео, прав, него је заувек дете, и да зато треба да своје мисли, осећаје и предаје са поверењем Богу као вечном родитељу.

Човек је тек духом зрео за вечност. Када се у савршеној љубави ка Богу и ближњем роди у духовној круни, ореолу за царство небеско, дао истинити род који се заувек може јести...

 

ДУХОВНО РОЂЕЊЕ ЦЕЛОГ РОДА ЉУДСКОГ

 

То што Бог ствара Адам од праха земаљског и  духом оживљава, а не директно по речи, значи, да се из сваког места, времена људи у духу Божијем састављају за вечни живот, као што су сада, кроз различита места и времена, одвојени од духа Божијег и једни од других.

Раздвајање душе од духа, и душе од тела, распадање, раздвајање удова тела је смрт човека, рода; у ствари раздвајање, распадање, кроз сва места, времена првог човека, Адама.

Грехом, лажи, злом духовна и физичка смрт: раздвајање душе од духа, душе од тела, распад тела кроз сав простор, време; раздвајање човека и народа кроз сва поколења.

Свето једење, пијење за из зла, лажи излазак, окршај, укрштање, крст за победу све лажи, саблазни, у небеском Адаму, искупљење и васкрсење...

Мирис истине Духа Светог освећује срце, душу, тело, дух за укус у љубави Бога.

Мирисом истине и укусом љубави најјаче осећање, сећање свете једноће царства небеског где сви имају све.

Завету вере  узрастање земље за небо, скупоцено сабирање, бирање, брање од сваког места, времена…

Свето једно, једосмо, јесмо и упијасмо истину, писмо, писмо јаче од распадања, смрти.

Речи Христове су плодови са дрвета живота за Адама у сваком човеку пре греха каквог га је Бог створи-о удахнувши му дух, пре плода дрвета знања добра од зла.

Јести укусно јесте, род свете речи са Дрвета живота, зрео из најдубљег средишта и највише сврхе врха, круни се, круне..

Ход, исход истином унапред из вечности за порођај  духом, рођење сваког човека, народа, целог рода људског.

 



[1] Ово је делимично прерађен и допуњен задњи одељак књиге: Томислав Новаковић, Чисто Ја и Атомика Кантове Критике чистог ума/Начела практичне логике, DESIRE, 2010, на сајту: www. filozof.rs задњи део рада: Квадратура круга у чистој вољи и једној слободној властитости. 

[2] Када будиста Нагарђуна каже: “Коме је ништавило логично, томе је све логично, а ономе коме ништавило није логично, ништа није логично,“ тим речима само се може одговорити: Коме је крст логичан, њему је све логично, коме крст није логичан њему ништа није логично!

[3] Као што каже Демокрит: “Људи, бежећи од смрти, крећу за њом у потеру”

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Човек је добар из своје слободне воље, што воли добро, хоће да буде добар, као што неко други неће, а не по некаквој “мора,“ “треба“ основи.

 

Томислав Новаковић

Видео дана