Krst kao kvadratura kruga

Autor: Tomislav Novaković

 

Okret duži daje kružnicu sa svim tačkama podjednako udaljenim od centra, a okret u krstu od  laži ka istini, od zla ka dobru,  od grešnog ka bezgrešnom  carstvo Božije unutra u nama u  ljubavi ka Bogu i ljubavi ka bližnjem, podjednako udaljeno od svakog srca ljudskog.[1]

 

DUHOVNA I FIZIČKA STRANA KRSTA 

 

Kome je krst logičan, njemu je sve logično.

Kome krst nije logičan, njemu (na kraju) ništa nije logično.[2]

Nema jačeg dokaza za bezgrešno začeće od krsta!

Bezgrešno začeće – svedoči (bezgrešno osuđeno jagnje na krstu) –raspeće.

Čisto srce vidi u krstu presto ljubavi, u trnovom vencu krunu istine.

 

Ljubav ka Bogu je vertikala krsta, a ljubav ka bližnjem horizontala...

Obe zajedno su duhovna orijentacija duše za svako vreme, mesto.

Isus Hristos, sin Božiji i sin čovečiji, savršen od roda nebeskog i jedini bezgrešan u rodu ljudskom, postavlja se u krstu kao da je najgrešniji, najniži od svih da u najvišoj kvadraturi kruga iskupi sve grešno, krivo, sve naše grešne misli, reči, osećaje,  dela okrene, na bezgrešno, pravo...

Fizička strana krsta u svakoj reči Hristovoj pretposatavlja duhovnu kvadraturu kruga. Kroz okršaj dobre i zle misli: reči, osećaja, reči, odluke dela okret od laži ka istini, od zla ka dobru, od grešnog ka bezgrešnom, od smrti ka životu...

"Ljubite neprijatelje svoje...Činite dobro onima koji vas mrze...Blagosiljajte one koji vas kunu...Ne sudite da vam se ne sudi...Ko tebe kamenom, ti njega hlebom...Dajte i daće vam se ... Svaki koji se sam podiže, ponizi će se; a ko se sam ponižava, podignut će se... Ko hoće među vama najviši i prvi neka  bude zadnji i sluga svima"..."Ko se ne povrati i bude kao dete... "Ko se nanovo ne rodi",.."Ja sam došao da vide koji  ne vide, a koji vide da postanu slepi...”

Oslonac najnižeg, načvršćeg za savršenu sa vrha svrhu večne krune, najvišeg...

"Ako zrno pšenično, padnuvši na zemlju, ne umre jedno ostane, ako umre bogat rod rodi...

Visoko stablo, jaka krošnja, kruna raste iz dubokog korena, najjača kuća se zida iz čvrstog temelja do najvišeg krova. 

U ljubavi ka Bogu i ljubavi ka bližnjem bogatstvo od Boga i bogatstvo Boga, večno carstvo "koje nije spolja da se vidi nego je unutra u nama".

 

STARI I NOVI ZAVET

 

Prva Božija zapovest: "Ja sam Gospod Bog tvoj" je apsolutno da, potvrđivanje a druga: „Ne pravi sebi idola niti kakva lika, nemoj im se klanjati niti im služiti“, kao i ne svih ostalih zapovesti, apsolutno Ne, odricanje, za najviše da ,davanje iz Božijeg bezmerja.

Odbacivanje laži, zla ne smanjuje svet, nego ga slobodnim činom dobra suštinski povećava ka kvalitativnom bezmerju.

Čisto, jasno ne, neću, ne dam srce laži, zlu, mirisno, ukusni okret u biti bitke srca od ubiti ka ljubiti,  jak oslonac iz podnožja, nožnog, za čisto, jasno da, hoću, dam, jasno ispruženu ruku,  dlan...

Zavet vere iz deset zapovesti i dve najviše zapovesti ljubavi...

U Starom Zavetu se traži da se čovek odrekne svake laži i svakog zla za blagoslov zemaljskog života.

U Novom Zavetu, za blagoslov večnog života čovek nije dužan samo da ne laže i ne čini zlo, već iz sve snage ljubavi: srca, duše, uma svedoči istinu i čini dobro

U čistoj volji kvadratura krugaza preokret od krivog ka pravom,  zavetu vere točak vremena ka večnosti, od grešnog ka bezgrešnom za svakog čoveka, i svaki  narod.  

 

O DUHOVNOJ BORBI

 

Zmija iz Edemskog vrta, koja je iskušavala Adama i Evu i sada iskušava svakog čoveka i svaku ženu kroz lažnu misao i zlo oko. 

Životinja ima rep a zmija je sam rep i otrovni zub.

Opasniji je u srcu lukavi jezik laži, zla, nego otrovni zub mržnje.

Otrovni zub ubija telo, a lukava, zla misao, reč truje duh svakog čoveka i usmrćuje sva pokolenja.

Hristos kaže: "Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti, ako najpre jakoga ne sveže." I: " Duh je srčan, ali je tijelo slabo".   

Ako je  u čoveku slabo što treba biti najjače (Duh istine), koliko je slabo tek ostalo? ("Ako je vidjelo što je u tebi tama, a kamoli li tama")?

Samo ako pobedi lažnog duha, izazivača svakog zlog stanja, čovek osvaja carstvo Božije unutra u nama.

"Koji pobedi, daću mu da jede od Drveta životnoga koje je nasred raja Božijega".

Kada "sveže jakog", zavede duh čoveka, lako će zavesti sve ostalo (njegove oči, uši, miris, ukus,  želje tela, razum, volju...).

Nečisti duh prvo huli na Duha Svetog, pa čini sve ostalo zlo.

Zato se hula na Duha istine ne oprašta ni reč.

Lucifer je bio najviši anđeo svetlosti, ali je zbog hule na Duha Svetog i najsvetije ime Božije potonuo u najcrnju tamu... 

Đavo je, po reči Hristovoj: „Laža i otac laži i krvnik ljudski od početka“.

Koliko je laža, toliko je i krvnik i obratno...

Koliko se ta laž oko čoveka obavije, toliko će mu zla naneti 

To je ona „klizava padina“...

Ko laže taj i krade... itd.

Laž će na kraju i ubiti...

A istina ljubiti.

Ako čovek ne odbije tu hulu, gubi najjaču silu što može imati.

Ako odbije laž koja ga najviše raslabljuje, nadjačat će svako zlo

Duhovni kukavičluk je jedna od najopasnijih stvari...

 Poslušnost laži, zlu je osnova grešnosti i ako je to svesni stav, uverenje celog čoveka, povlači neoprostivost.

Samo begrešni Duh istine nadjačava agušenje laži zla, uskušenje lukave misli, osećaja...

Razotkriva lažne, zle misli, osećaje koji se srcu, duši približuju bez prestanka, hvata ih bez straha kao zmiju u ruci, ili gazi, gnječi, odseca kao sablazan od sebe, da ga ne “ ujedaju za petu“.

“Dajem vam vlast da stajete na zmije i škorpije i svu silu vražiju i ništa vam neće nauditi.”

Dobra: misao, reč, odluka, delo  nasuprotot zle misli, reči, odluke, dela..

Prema Bogu se ne može biti ni dug ni prav nego samo kratak i kriv...

Jedna kap otrova je dovoljna da zatruje čašu, jedan trun da zatvori oko...

Neko može biti spolja prav kao “okrečen grob”, kao čaša samo “spolja čista” a unutra, vođen zlom mišlju, okom ,skroz lažan i kriv,  “pun grabeži i zlobe.” 

Tek kada se preokrene osnova sopstvene ispravnosti, razotkrije potajno lukavstvo, i prepozna otrov laži, zla, prizna u srcu greh, krivica, izdaja, hula i sve to odbaci zauvek, duša se uzdiže od najčvršćeg temelj vere iz najnižeg do najuzvišenijeg, najvišeg...  

Kada iza onog spolja, naizgled pravog, razotkrije laž i lukavstvo u sopstvenom srcu, shvati da je zbog toga grešan, kriv i po kvadraturi krugu u krstu sjedini sa Bogom i bližnjim u ljubavi u pravilnu krivu liniju podjednako udaljeno od svakog srca ljudskog.

Iako visoko, nadmeno ja sve nadleti u visini kao orao i dalje lukavim mislima  truje, ujeda otrovom laži, zla sebe i druge kao zmija za petu za tren. 

Samo ”prizemljenje” svoga nadmenog ja nadjačava skriveni otrov laži, zla  i iz čistog središta srca preobražava u ljubavi u naddimenzionalnu brzinu duha, anđelska krila  istine.

Jedino se ljubavlju ka neprijatelju pobeđuje najgori u sebi, nevidljivi (duhovni) neprijatelj. Ako te neko udari po desnom obrazu – ti ne vrati kao da si nevin i prav i ti njemu, nego se preokreni za 180 stepeni, i seti se da ne bi mogao ni umreti da nisi kriv, i da u srcu svome ne slušaš zlo i laž, pa primi krivicu na sebe, da tako nadjačaš u sebi nevidljivog neprijatelja zle misli, osećaja i iz čistog središta srca iz carstva večnog iz jače ljubavi sjediniš sa njim u pravilnu krivu liniju... Zalubiti, zaobliti, zatupiti oštricu zle misli, reči, oka, mač, strelu nečastivog, u ljubavi ka neprijatelju kvadratura kruga iz središta srca , preokret u sredi stvari od sumnje ka veri, od grešnog ka bezgešnog, od zla ka dobru ... koji hvata, shvata, obuhvata sve ...

   

PREOKRET U KRSTU OD VAN KA UNUTRA, OD LEVOG KA DESNOM, OD DOLE KA GORE, OD NAZAD KA NAPRED...TOČAK OD VREMENA KA VEČNOSTI

 

Kvadratura kruga u krstu nije negacijom negacije prosto jedinstvo manjih i većih suprotnosti ka jedinstvu u nekom razvijenijem članku, koji po novom, još večem sukobu vodi na kraju njihovom potpunom jedinstvu u nekom završnom stanju, nego iz čiste voilje potpuna pobeda jedne strane nad drugom stranom.

Sila krsta iz starijeg vascelog, isceljujućeg, vaseljenskog celog srca u ljubavi ka Bogu iljibavi ka bližnjem ispravlja sve grešno, krivo, svaki i najmanji pojedinačni, posebni, opšti deo.

Ono najviše, najdublje, najjače, u biti – ljubiti u krstu, prima  jagnje–lav u srcu, sredi stvari kao ono najniže, najgore, zlo u biti–ubiti, da kvadraturom kruga prve i druge zapovesti ljubavi preokrene od grešnog ka bezgrešnom lažne, zle misli, reči, osećaje, odluke, dela svakog čoveka i naroda i vascelog sveta..

Samo sa najvišim nebeskim gore utemeljuje se ono najniže zemaljsko dole, sa onim desnim levo, sa večnim unapred sve vreme  unazad,  onim najdubljim čistim unutra shvata, hvata, obuhvata sve spolja, van...

Počelo, unapred odozgo, sa desne strane, unutra; pečat na čelu  svetog imena Božijeg vernih, spašenih, izabranih za carstvo nebesko.

 

DUHOVNO ROĐENjE

 

Kad se čovek fizički rodi ne ostavlja ga vazduh, kad se duhovno rodi, ne ostavlja ga duh.

Ne može srce čas kucati, čas ne kucati, ili čovek čas disati, čas ne disati.

A i to je samo oživljavanje tela...

A rođenje iz duše u duh je drugi dah u Duhu Svetom za i drugo srce u ljubavi bez prestanka.

Kao što telu nije potrebna pamet da pozna vazduh, tako ni duši, koja duhom oživljuje, diše na duh, da pozna duh... 

Samo je dovoljno da nema u srcu laž i zlo.

Laž ka Bogu je laž i ka čoveku, drugim ljudima, laž ka sopstvenom srcu, duši,  telu.

Bez vazduha telo se guši i umire, a bez duha, duša se guši i zamire...

Zato se čovek treba roditi "po drugi put duhom odozgo" da bude večno živ...

Ko je samo rođen od tela, on diše samo telesno, ali ne uzima dušom duh. 

Zaveden lažnim, zlim duhom je sluga greha i zato kriv;  nije ni rođen za život nego za smrt.[3]

Takav čovek nema Duha istine koji dušu oživljuje, najjaču silu ljubavi u srcu koja sve spaja, sjedinjuje...

U ime nečeg ili ničeg gubi ono vascelo, vaseljensko, isceljujuće sve...

Čisu volju duše u ljubavi ka Bogu i ljubavi ka bližnjem, čisto srce koje sastavlja sve suprotnosti, preobražava sve: misli, reči, osećaje, odluke, dela, skreće od grešnog ka bezrešnom, od smrti ka životu...

Zato se čovek treba roditi po drugi Duhom istine odozgo da u ljubavi ka Bogu i ljubavi ka bližnjem bude večno živ..

Bog kroz ljubav lovi dušu za carstvo nebesko, Duh istine iz večnosti ispravnog, pravog ispravlja sve iskrivljeno, krivo.

 

"MUDRI KAO ZMIJE PITOMI I BEZAZLENI KAO GOLUBOVI"

 

Hristove reči: “Budite mudri kao zmije, a pitomi i bezazleni kao golubovi,“  mogu se razumeti da bi čovek trebao biti srcem bezazlen, nezlobiv kao dete  a umom oprezan, mudar kao starac.

Ako je hladno (trezvenost, opreznost umom, mudrost starca), tamo gde treba da je hladno, onda će i toplo (radost, iskrenost, poverenje čistog srca deteta) o biti zaštićeno, biti tamo gde treba da je toplo.

Taj povratak deci i duhovno rođenje su isto....Kada čovek ima potpuno poverenje prema Bogu ka dete prema roditelju, voli otvoreno, n podiže se, opršta ...

Ne smatra da je pred Bogom zreo, nego zauvek dete, kada  svoje misli, osećaje, odluke, dela predaje sa poverenjem večnom roditelju...

Ne brine se o smrti i zemaljskom životu  šta će jesti obući, već mnogo pre ono duhovno večno...

Zrelost nema nikakvog smisla pred Bogom, a u večnom, duhovnom smislu, gledano, ni pred čovekom...

Čovek se tek istinski rodio, kada se rodio duhom, kada je u savršenoj ljubavi ka Bogu i bližnjem sazreo za carstvo nebesko, za večno jeste, rodio u kruni, oreolu  duhovni rod koji se zauvek može jesti...

 

DUHOVNO ROĐENjE CELOG RODA LjUDSKOG

 

To što Bog stvara Adam od praha zemaljskog i  duhom oživljava, a ne direktno po reči, znači, da se iz svakog mesta, vremena ljudi u duhu Božijem sastavljaju za večni život, kao što su sada, kroz različita mesta i vremena, odvojeni od duha Božijeg i jedni od drugih.

Razdvajanje duše od duha, i duše od tela, raspadanje, razdvajanje udova tela je smrt čoveka, roda; u stvari razdvajanje, raspadanje, kroz sva mesta, vremena prvog čoveka, Adama.

Grehom, laži, zlom duhovna i fizička smrt: razdvajanje duše od duha, duše od tela, raspad tela kroz sav prostor, vreme; razdvajanje čoveka i naroda kroz sva pokolenja.

Sveto jedenje, pijenje za iz zla, laži izlazak, okršaj, ukrštanje, krst za pobedu sve laži, sablazni, u nebeskom Adamu, iskupljenje i vaskrsenje...

Miris istine Duha Svetog za ukus u ljubavi Boga.

Mirisom istine i ukusom ljubavi najjače osećanje, sećanje carstva nebeskog, sveta jednoća  unapred od kraja, iz raja, završnog, vršnog, savršenog gde svi imaju sve.

U zavetu vere  uzrastanje zemlje za nebo, skupoceno sabiranje, biranje, branje od svakog mesta, vremena…

Sveto jedno, jedosmo, jesmo i upijasmo istinu, pismo, pismo,  jače od raspadanja, smrti.

Reči Hristove su plodovi Drveta života za Adama u svakom čoveku pre greha kakvog ga je Bog stvorio udahnuvši mu duh (pre ploda sa Drveta znanja dobra od zla).

Jesti večno ukusno jeste, rod svete reči sa Drveta života iz najdubljeg središta i najviše svrhe vrha koji se kruni iz večne krune..

Točak u krstu od vremena ka večnosti, hod, ishod istinom unapred iz večnog za duhovno rođenje svakog čoveka i svakog naroda, celog roda ljudskog.

 

---

[1] Ovo je delimično prerađen i dopunjen zadnji odeljak knjige: Tomislav Novaković, Čisto Ja i Atomika Kantove Kritike čistog uma/Načela praktične logike, DESIRE, 2010, na sajtu: www. filozof.rs zadnji deo rada: Kvadratura kruga u čistoj volji i jednoj slobodnoj vlastitosti. 

[2] Kada budista Nagarđuna kaže: “Kome je ništavilo logično, tome je sve logično, a onome kome ništavilo nije logično, ništa nije logično,“ tim rečima samo se može odgovoriti: Kome je krst logičan, njemu je sve logično, kome krst nije logičan njemu ništa nije logično!

[3] Kao što kaže Demokrit: “Ljudi, bežeći od smrti, kreću za njom u poteru”