Tomislav Novaković filozof

Četvrtak | 25. April 2019.

Tomislav Novakovic

Krst kao kvadratura kruga

Autor: Tomislav Novaković

Savršen od roda nebeskog i jedini bezgrešan u rodu ljudskom, postavlja se kao da je kriv za sve da u kvadratu kruga u krstu otkupi grešno, sve naše krive misli, osećaje, dela okrene na ispravno, pravo.



Krst kao kvadratura kruga

 

Izbor iz Atomike[1]

 

Isus Hristos, sin Božiji i sin čovečiji, savršen od roda nebeskog i jedini bezgrešan u rodu ljudskom postavlja se kao da je najgrešniji, najniži od svih da u najvišoj kvadraturi kruga u krstu iskupi sve grešno, krivo, sve naše grešne misli, osećaje, reči, dela okrene na ispravno, pravo.

Okret duži daje kružnicu sa svim tačkama podjednako udaljenim od centra, a ljubav ka Bogu i bližnjem, carstvo Božije unutra u nama podjednako udaljeno od svakog srca ljudskog.

Kome je krst logičan, njemu je sve logično.

Nema jačeg dokaza za začeće odozgo, od krsta!

Kome krst nije logičan, njemu (na kraju) ništa nije logično.[2]

Bezgrešno začeće – svedoči  (bezgrešno osuđeno jagnje na krstu) –raspeće.

Čisto srce vidi u krstu presto ljubavi, u trnovom vencu krunu istine.

Pre fizičke strane krsta, svaka reč Hristov je krst, okršaj dobre i zle misli, reči, osećaja, odluke, dela u duhu, duši, telu čoveka za preokret od laži ka istini, od zla ka dobru, od smrti ka životu...

"Ljubite neprijatelje svoje...Činite dobro onima koji vas mrze...Blagosiljajte one koji vas kunu...Ne sudite da vam se ne sudi...Ko tebe kamenom, ti njega hlebom...Dajte i daće vam se  ... Svaki koji se podiže, ponizi će se; a ko se ponižava, podignut će se... Ko hoće među vama prvi da bude, da bude sluga svima"...

Ljubav ka Bogu je vertikala krsta, a ljubav ka bližnjem horizontala.

Obe zajedno su duhovna orijentacija za svako vreme, mesto.

 

BOGATSTVO OD BOGA I BOGATSTVO BOGA

 

"Ako zrno pšenično, padnuvši na zemlju, ne umre jedno ostane, ako umre bogat rod rodi... Ko se ne povrati i bude kao dete... "Ko se nanovo ne rodi",.."Da vide koji  ne vide...” Svaka je Hristova  reč “kvadratura kruga” ljubavi, istine u krstu koja grešno, krivo okreće na bezgrešno, pravo...

Oslonac iz najnižeg, načvršćeg oslonca dole savršene svrhe vrha, najuzvišenije krune gore.

Visoka krošnja raste iz dubokog korena,  iz dubokog temelja zida kuća do najvišeg krova. 

Ljubav ka Bogu i ljubav ka bližnjem osvaja večno carstva Duha istine, "koje nije spolja da se vidi nego je unutra u nama".

Okret u krstu grešnog ka laži ka istini, od zla ka dobru za svaki život i vasceli svet.



STARI I NOVI ZAVET

 

U Starom Zavetu se traži da se čovek odrekne svake laži, zla za blagoslov zemaljskog života.

U Novom Zavetu, za blagoslov večnog života čovek nije dužan samo da ne laže i ne čini zlo, već iz sve snage ljubavi: srca, duše, uma svedoči istinu i čini dobro.

Prva Božija zapovest: "Ja sam Gospod Bog tvoj" je apsolutno da, potvrđivanje a druga: „Ne pravi sebi idola niti kakva lika, nemoj im se klanjati niti im služiti“, kao i ne svih ostalih zapovesti, apsolutno ne, odricanje, za najviše da,davanje iz Božijeg bezmerja.

Samo jasno ne, neću, ne dam srce laži, zlu, kroz mirisno, ukusni okret u biti bitke srca od ubiti ka ljubiti, jak oslonac iz podnožja, nožnog koji utemeljuje čisto da, hoću, dam za jasno ispruženu ruku,  dlan.

Odbacivanje laži, zla ne smanjuje svet, nego ga slobodnim činom dobra suštinski povećava ka kvalitativnom bezmerju.

Zavet vere kroz deset zapovesti i dve najviše zapovesti ljubavi...U čistoj volji  kvadratura kruga za preokret od krivog ka pravom, od grešnog ka bezgrešnom, točak vremena ka večnosti za svakog čoveka, ceo ljudski rod.  

 

O DUHOVNOJ BORBI

 

Zmija iz Edemskog vrta, koja iskušava svakog čoveka, ženu  je zla misao, oko. 

Životinja ima rep a zmija je sam rep i otrovni zub.

Opasniji je u srcu lukavi jezik laži, zla, nego otrovni zub mržnje.

Otrovni zub ubija telo, a lukava, zla misao, reč truje svakog čoveka i usmrćuje sva pokolenja.

Hristos kaže: "Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti, ako najpre jakoga ne sveže." I: " Duh je srčan, ali je tijelo slabo".   

Ako je  u čoveku slabo što treba biti najjače (Duh istine), koliko je slabo tek ostalo? ("Ako je vidjelo što je u tebi tama, a kamoli li tama")?

Nečisti duh prvo huli na Duha Svetog, pa čini sve ostalo zlo.

Kada "sveže jakog", pokori duh čoveka, lako će savladati sve ostalo.

Ako čovek ne odbije tu hulu, gubi najjaču silu što može imati.

Ako odbije laž koja ga najviše raslabljuje, nadjačat će svako zlo.

Poslušnost laži, zlu je osnova neispravnosti i ako je to svesni stav, uverenje celog čoveka, povlači neoprostivost.

Samo begrešni Duh istine nadjačava zagušenje, iskušenje lažne, zle misli...

Iz dobre misli čovek se suprotstavlja zloj misli, iz dobre reči, zloj reči, iz dobre odluke, lošoj odluci, iz dobrog dela, lošem delu.

Zato je duhovni kukavičluk jedna od najopasnijih stvari...

Ko pobedi lažnog duha, izazivača svakog zlog stanja čoveka, osvaja carstvo Božije unutra u nama.

"Koji pobedi, daću mu da jede od Drveta životnoga koje je nasred raja Božijega".

Duh istine razotkriva sve lažne, zle misli, osećaje koji se srcu, duši približuju bez prestanka, shvata ih, hvata bez straha kao zmiju u ruci, ili gazi, gnječi, odseca kao sablazan od sebe da ga ne “ ujedaju za petu“.

“Dajem vam vlast da stajete na zmije i škorpije i svu silu vražiju i ništa vam neće nauditi.”

Tek kada se preokrene osnova sopstvene ispravnosti i  u sebi razotkrije potajno lukavstvo, i prepozna otrov laži, zla, prizna u srcu greh, krivica, izdaja, hula i sve to odbaci zauvek, duša se najčvršćim temeljom  vere uzdiže iz najnižeg ka najuzvišenijem, najvišem.  

Samo ako iza onog spolja, naizgled pravog, razotkrije laž i lukavstvo u sopstvenom srcu, shvati da je pogrešno, krivo i po kvadraturi kruga sastavi sa Bogom i bližnjim u ljubavi u pravilnu krivu liniju.

Prema Bogu se ne može biti ni dug ni prav nego samo kratak i kriv.

Neko može biti spolja prav kao “okrečen grob”, kao čaša samo “spolja čista” a unutra, vođen zlom mišlju, okom skroz lažan i kriv,  “pun grabeži i zlobe.” 

Jedna kap otrova je dovoljna da zatruje čašu, jedan trun da zatvori oko.

Ako te neko udari po desnom obrazu – ti ne vrati kao da si ti prav i ti njemu, nego se preokreni za 180 stepeni, i seti se da ne bi mogao ni umreti da nisi kriv, i da u srcu svome ne slušaš zlo i laž, pa primi krivicu na sebe i sastavi sa drugim u krstu po pravilu ljubavi iz carstva večnog u pravilnu krivu liniju.

Jedino se ljubavlju ka  neprijatelju pobeđuje najgori u sebi, nevidljivi (duhovni) neprijatelj.

Iako visoko, nadmeno Ja sve nadleti u visini kao orao i dalje lukavim mislima  truje, ujeda sebe i druge kao zmija za petu otrovom laži, zla za tren. 

Tim ”prizemljenjem” svoga nadmenog ja se nadjačava zla misao, zlo oko u srcu, skriveni otrov laži, zla, mržnje, i u ljubavi ka Bogu, bližnjem i iz čistog središta srca preobražava   u naddimenzionalnu brzinu duha, anđelska krila  istine.

 

 

OKRET U KRSTU OD VAN KA UNUTRA, OD LEVOG KA DESNOM, OD DOLE KA GORE, OD NAZAD KA NAPRED

 

Kvadratura kruga u krstu nije negacijom negacije prosto jedinstvo manjih i većih suprotnosti u nekom višem razvojnom članku, većem stepenu jedinstva koji, opet po novom sukobu vodi njihovom potpunom jedinstvu u nekom završnom stanju, nego  potpuna pobeda jedne strane nad drugom stranom.

Sila čiste,  ispravne volje koja u krstu što ispravlja grešno, krivo je pravilo celine i svakog, najmanjeg pojedinačnog, posebnog dela.

Ono najviše, najjače, u biti – ljubiti, prima  u krstu kao jagnje za sve ono najniže, najgore, zlo u biti–ubiti, da preokrene zle misli, reči, osećaje, odluke, dela svakog čoveka.

Samo sa najvišim nebeskim gore utemeljuje se ono najniže zemaljsko dole, sa onim desnim ono levo, sa večnim napred i unapred sve u vremenu nazad i unazad, sa onim najčistijim, najdubljim unutra shvata se, hvata, obuhvata sve ono površno van.

Počelo, unapred odozgo, sa desne strane, unutra; pečat na čelu  vernih, spašenih svetog imena Božijeg izabranih za carstvo nebesko.

 

DUHOVNO ROĐENjE

 

Kad se čovek fizički rodi ne ostavlja ga vazduh, kad se duhovno rodi, ne ostavlja ga duh.

Ne može srce čas kucati, čas ne kucati, ili čovek čas disati, čas ne disati.

A i to je samo oživljavanje tela...

A rođenje iz duše u duh je drugi dah u Duhu svetom za srce živo u ljubavi bez prestanka.

Kao što telu nije potrebna pamet da pozna vazduh, tako ni duši, koja duhom oživljuje, diše na duh, da pozna duh. 

Samo je dovoljno da nema u srcu laž i zlo.

Laž ka Bogu je laž i ka čoveku, drugim ljudima, laž ka sopstvenom srcu, duši,  telu.

Bez vazduha telo se guši i umire, a bez duha, duša se guši i zamire...

Zato se čovek treba roditi "po drugi put duhom odozgo" da bude večno živ...

Ko je samo rođen od tela, on diše samo telesno, ali ne uzima dušom duh. 

Zaveden lažnim, zlim duhom sluga je greha i zato kriv;  nije ni rođen za život nego za smrt.[3]

Takav čovek nema u srcu Duha istine koji dušu oživljuje, najjača sila ljubavi koja sve spaja, sjedinjuje, nije u njemu.

Tako u ime nečeg ili ničeg gubi sve: srce u ljubavi ka Bogu, bližnjem koje sastavlja sve suprotnosti, preobražava dušu, preokreće smrt u  život.

Duh istine lovi dušu za carstvo nebesko, iz najvišeg ispravnog, pravog ispravlja sve iskrivljeno, krivo.

 

"MUDRI KAO ZMIJE PITOMI I BEZAZLENI KAO GOLUBOVI"

 

Hristove reči: “Budite mudri kao zmije, a pitomi i bezazleni kao golubovi,“  mogu se razumeti da i čovek  srcem bude bezazlen, nezlobiv kao dete  a umom oprezan, mudar kao starac.

Ako je hladno (trezvenost, opreznost umom, mudrost starca), tamo gde treba da je hladno, toplo (radost, iskrenost, poverenje čistog srca deteta će tako biti zaštićeno)  biti  gde treba da je toplo.

Taj povratak deci i duhovno rođenje je isto; dete ne zna za smrt, ima potpuno poverenje prema roditelju, oprašta... ne brine se šta će jesti, šta će obući, voli otvoreno, ne podiže se...

Zrelost nema nikakvog smisla pred Bogom, a u duhovnom smislu, gledano iz večnosti, ni pred čovekom...

Taj povratak detetu, znači da  čovek ne smatra da je pred Bogom zreo, prav, nego je zauvek dete, i da zato treba da svoje misli, osećaje i predaje sa poverenjem Bogu kao večnom roditelju.

Čovek je tek duhom zreo za večnost. Kada se u savršenoj ljubavi ka Bogu i bližnjem rodi u duhovnoj kruni, oreolu za carstvo nebesko, dao istiniti rod koji se zauvek može jesti...

 

DUHOVNO ROĐENjE CELOG RODA LjUDSKOG

 

To što Bog stvara Adam od praha zemaljskog i  duhom oživljava, a ne direktno po reči, znači, da se iz svakog mesta, vremena ljudi u duhu Božijem sastavljaju za večni život, kao što su sada, kroz različita mesta i vremena, odvojeni od duha Božijeg i jedni od drugih.

Razdvajanje duše od duha, i duše od tela, raspadanje, razdvajanje udova tela je smrt čoveka, roda; u stvari razdvajanje, raspadanje, kroz sva mesta, vremena prvog čoveka, Adama.

Grehom, laži, zlom duhovna i fizička smrt: razdvajanje duše od duha, duše od tela, raspad tela kroz sav prostor, vreme; razdvajanje čoveka i naroda kroz sva pokolenja.

Sveto jedenje, pijenje za iz zla, laži izlazak, okršaj, ukrštanje, krst za pobedu sve laži, sablazni, u nebeskom Adamu, iskupljenje i vaskrsenje...

Miris istine Duha Svetog osvećuje srce, dušu, telo, duh za ukus u ljubavi Boga.

Mirisom istine i ukusom ljubavi najjače osećanje, sećanje svete jednoće carstva nebeskog gde svi imaju sve.

Zavetu vere  uzrastanje zemlje za nebo, skupoceno sabiranje, biranje, branje od svakog mesta, vremena…

Sveto jedno, jedosmo, jesmo i upijasmo istinu, pismo, pismo jače od raspadanja, smrti.

Reči Hristove su plodovi sa drveta života za Adama u svakom čoveku pre greha kakvog ga je Bog stvori-o udahnuvši mu duh, pre ploda drveta znanja dobra od zla.

Jesti ukusno jeste, rod svete reči sa Drveta života, zreo iz najdubljeg središta i najviše svrhe vrha, kruni se, krune..

Hod, ishod istinom unapred iz večnosti za porođaj  duhom, rođenje svakog čoveka, naroda, celog roda ljudskog.

 



[1] Ovo je delimično prerađen i dopunjen zadnji odeljak knjige: Tomislav Novaković, Čisto Ja i Atomika Kantove Kritike čistog uma/Načela praktične logike, DESIRE, 2010, na sajtu: www. filozof.rs zadnji deo rada: Kvadratura kruga u čistoj volji i jednoj slobodnoj vlastitosti. 

[2] Kada budista Nagarđuna kaže: “Kome je ništavilo logično, tome je sve logično, a onome kome ništavilo nije logično, ništa nije logično,“ tim rečima samo se može odgovoriti: Kome je krst logičan, njemu je sve logično, kome krst nije logičan njemu ništa nije logično!

[3] Kao što kaže Demokrit: “Ljudi, bežeći od smrti, kreću za njom u poteru”

O Novaković Tomislavu

Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju  na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.

više o autoru

Filozofija dana

Kao što se sve suprotnosti u živom–neživom svetu saglašavaju u nekom jedinstvu, tako će socijalno, ekonomski, etički jasno definisane partije, iz čijih se političkih principa nesumnjivo vidi koga one predstavljaju, bez obzira na svoje suprotnosti, voditi ka skladu i ravnoteži u državi, dok će partije nedefinisanog svega i svačega zavaditi i oči u glavi.

 

Tomislav Novaković

Видео дана