Platon
Da li vidi koji zna ili zna koji vidi?
Platon
Objavljeno: 16. Novembar 2014.Kant prostor i vreme proglašava za apriorna čula– opažaje spoljašnjeg, unutrašnjeg, a preskače starija pitanja: kako se uopšte vidi, čuje... Zašto? Zato što se fiktivni spoljašnji ili unutrašnji opažaj može izjednačiti sa apriornom formom (prostora ili vremena), dok se forme stvarnih čula nikako ne mogu svesti na „apriorne“ opažaje, jer je za opažaje tih stvarnih čula, svakako, nužan sadržaj.
detaljnije
Spinozin Bog i Platonova ideja dobra
Platon
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Spinozini beskonačni atributi su utemeljeni u jednoj sa svih strana beskonačnoj supstanciji, Bogu, a Platonove večne ideje u kvalitativnom bezmerju najviše ideje dobra. Spinoza svoju knjigu zove Etika, iako Boga, slično Heraklitu, određuje izvan dobra i zla, a Platon najvišu ideju dobra utemeljuje nadsaznajno, nadontološki, Boga svodi na najvišu ideju dobra, shvata kao svrhu po sebi, kao apsolutni uzrok postojanja i saznanja makro-mikrosveta sveta i svake pojedinačne ideje.
detaljnije
Apsolutni duh i najviša ideja dobra
Platon
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Umesto da večni kvaliteti u celini apsolutne ideje tek zadobiju svoje mesto, pojačaju, konkretizuju svoj pojedinačni, posebni smisao, totalitet mišljenja, pojma po sebi i za sebe u samosaznanju apsolutne ideje potire suštinsko postojanje, određenje svake pojedinačne ideje.
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković