Filozofija dana

Po reči Hristovoj, carstvu nebeskom je najbliže dete koje se igra.

Igra se suštinski, više nego svaki čovek po čistoj ljubavi, ne uznosi se, oprašta...

Samo prosto opraštanje srca širi dušu u duhovno prostranstvo čiste radosti, igre, a ono što čovek zove “igrom“, često je daleko od te radosti.

Taj povratak detetu, znači da čovek ne smatra da je pred Bogom zreo, nego zauvek dete koje svoje misli, osećaje predaje sa poverenjem večnom roditelju – Bogu.

Zrelost nema nikakvog smisla pred Bogom, a u zadnjem smislu, ni pred čovekom...

Sve su Božije zapovesti date za najuzvišeniju igru ljubavi iz večnog života i narušavanjem tih pravila ta duhovna radost se gubi.