Tomislav Novaković filozof

Ponedeljak | 03. Avgust 2020.

Tomislav Novakovic

Nedoslednosti u utemeljenju Platonove Države

Autor: Tomislav Novaković

Kao što ideja dobra utemeljuje sve ideje i svaka ideja svoje kopije u pojmovima razuma, ili senke u opažajima čula i nagonima tela, tako i večna ideja svojine i večna ideja srodstva sve svoje kopije u pojmovima razuma i sve svoje senke u opažajima čula i nagonima tela...

Nedoslednosti u utemeljenju Platonove Države

 

FILOZOFI VLADARI

 

Platon kaže da  su ljudi već po rođenju čulni,  razumski ili  umski...

Čulne, kroz pojedinačne opažaje i prolazne želje vode senke ideja...

Razumne, kroz opšte i nužne pojmove, sudove kopije ideja...

Umne, kroz celovite zaključke, večne ideje ...

Pa ako  ta podela već postoji po prirodi stvari, najpravednije je da se država tako uredi: „Da svaki pojedinac obavlja samo svoj posao i ne trpa se u mnoštvo drugih poslova". (Platon, Država, BIGZ, 1976, 433 d.

Da oni najređi, umni ljudi (koje vode večne ideje) budu vladari, oni razumni, koje vode opšti i nužni pojmovi, sudovi zakona, čuvari,  a oni čulni, koje vode nestalni opažaji i prolazne želje, radnici...

Iza pojedinačnih opažaja čula i prolaznih želja tela ili opštih pojmova i sudova razuma uvek postoje drugi suprotni opažaji, želje ili drugi suprotni pojmovi, sudovi te čulni i razumski ljudi ne mogu nikako dostići najviše jedinstvo u sebi za vladavinu nad sobom i državom...

I  kao što sve različite ili suprotne opažaje i želje (samo senke ideja) i sve različite ili suprotne pojmove, sudove (samo kopije ideja) tek objedinjuje celovita ideja tako i sve različite ili suprotne čulne i razumske ljude u državi uman čovek u ideji pravednosti...

Večne ideje uma vladaju svojim kopijama razuma i senkama čula, a uman filozof razumnim čuvarima i čulnim radnicima...

Njegova vladavina u idealnoj državi  po ideji pravednosti sastavlja vrline svih ljudi, utemeljuje srećan život za sve.

Zato izriče čuvenu rečenicu: "Problemi u državama neće nestati dok filozofi ne postani vladari, ili vladari filozofi" .isto, 473 d

 

NAJVIŠA IDEJA DOBRA I PRAVIČNOST

 

Ako već kaže: „Najviša nauka je ideja o dobrom i ... tek kroz nju pravičnost i sve što sa njom stoji u vezi dobijaju vrednost i postaju korisni“ (Država, 505 b ; jer um tek kroz nju vidi ideje, razum kopije, čula senke), zašto idealnu državu ne utemeljuje na ideji dobra, nego na ideji pravičnosti!

Iako se može reći da je pravedno da večne ideje uma vladaju kopijama razuma i senkama čula, mnogo ispravnije reći da je bolje da večni, umni deo duše vlada smrtnim delovina razumne i čulne duše!

Ako nadbivstveno, nadsuštastveno dobro utemeljuje večno postojanje i večnu suštinu svake ideje, ljudi će samo iz najviše ideje dobra podržavati sve ideje: biti hrabri, umereni, mudri, pravični...( podražavati sve ostale ideje)...

Samo iz najviše ideje dobra, kao ideje svih ideja, koja je toliko iznad svih drugih ideja, koliko sve ideje iznad svojih kopija, filozof iz savršenih ideja uma vlada njihovim kopijama u razumu čuvara ili senkama u čulima i nagonima radnika...

Bez ideje dobra ne samo da nema dobre države i dobrog čoveka nego ni pravednog države i pravednog čoveka!

Zato što misli da je bolje biti pravedan nego nepravedan, hrabar a ne kukavica, umeren a ne neumeren, mudar a ne ne mudar...  čovek biva pravedan, hrabar, umeren, mudar!

A kada se u prvostepenom smislu rukovodi pravićnošću,  neće biti čak ni ni pravičan (ni hrabar, ni umeren, ni mudar...), a kamoli dobar!

U knjizi Postanja posle svakog dana stvaranja se kaže: "I vidje  Bog da je dobro".

Dobro je mera svakog spoljašnjeg, unutrašnjeg savršenstva iz Božijeg bezmerja.

U Starom zavetu važe načela pravde: oko za oko, zub za zub...

U  Novom zavetu, nikako nije dovoljno da čovek samo ne laži i ne čini zlo (iako se taj zavet podrazumeva), nego da jasno i otvoreno govori istinu i čini dobro...

Da na delu najvišeg dobra potvrđuje pravila večne ljubavi, istine i ne traži ništa zauzvrat...

A prvostepena Božija pravda je dar večnog života za dostojne ili za nedostojne ( hulitelje na Duha Svetog)  večni sud; razdeljivanje raja i pakla, pomilovanih i osuđenih zauvek...

I u Platonovoj idealnoj državi je prvostepena hijerarhija prvo duhovna vlast najviše ideje dobra nad svakom idejom, pa onda i svake ideje nad svojom kopijom i senkom...

Pravičnost možda može u nekom suženom smislu biti preovlađujuća vrlina u razumnoj duši čuvara, kao nekakakva ravnoteža između božanske ideje dobra (umne duše vladara filozofa) i senke najvišeg dobra (čulne i nagonske duše radnika).

Čak je i u zemaljskoj državi pravičnost mnogo pre ravnoteža istih kvaliteta kroz horizontalu nego vlast višeg nad nižim kroz vertikalu...

I Aristotel upravo na horizontali pravednosti, kao ravnoteži zemlje i neba utemeljuje državu, jer mu je nadbivstveno dobro nezemaljski ideal...

Po njemu država ne podražava nikakvo onostrano dobro ni večne ideje, već se upravo kroz temeljnu vrlinu pravednosti, koja ujednačava sve polaritite,  u organizovanoj zajednici, državi otelovljuje najviše dobro!

Čovek je zoon politikon jer kroz vladajuću vrlinu pravednosti između čiste mogućnost materija (neživog, elemenata) i Božije savršene stvarnosti (duhom večno živog) pronalazi u zajedničkom životu u državi  ravnotežu životinjskog i božanskog....

A Platonova vertikala umnih vladara–filozofa  u idealnoj državi nad razumnim čuvarima i čulnim i nagonskim radnicima se ne može nikako temeljiti na pravednosti (koja vlada kroz ravnotežu i horizontalu) nego samo na hijerarhiji najviše ideje dobra nad svim idejama i svim ostalim idejama nad njihovim kopijama i senkama...

 

TEŠKOĆE: IDEJE SVOJINE I SRODSTVA

 

Po Platonu, kako filozofi vide umom savršeni svet večnih ideja i zato ne drže mnogo do njihovih nesavršenih kopija i senki koje nastaju i nestaju; do zemaljske vlasti, svojine, imovine, fizičkog srodstva u ovom svetu.

Ipak, kako samo kod njih večne ideje uma vladaju kopijama razuma i senkama opažaja čula i nagona tela, oni su, po njemu, predodređeni da na ideji pravičnosti uspostave isto takvu hijerarhiju u idealnoj državi.

I to filozofa vladara, koje celovitim zaključcima uma vode same ideje, razumnih čuvara, koje opštim, posebnim pojmovima, sudovima razuma vode njihove kopije i čulnih ili fizičkih radnika koje pojedinačnim nagonima tela i opažajima čula vode njihove senke...

Međutim, iako filozofi iz prvostepenog imanja u umnoj duši celovite ideje nad svakom njenom kopijom ili senkom iz večne duhovne svojine savršene ideje, odbacuju kopije i senke prolazne materijalne svojine, imovine smrtne razumne ili čulne duše i iz prvostepenog očinstva, večnog duhovnog srodstva najviše ideje dobra nad svakom idejom, i svake ideje nad njenom kopijom i senkom, odbacuju sve kopije i senke zemaljske porodice, telesnog srodstva, Platon ne kaže su oni isto tako sada pozvani da iz večnih duhovnih suština, savršenih ideja svojine i srodstva utemelje i svaku kopiju i senku zemaljske svojine i telesnog srodstva (kao i bilo koju drugu stvar iz njene prvostepene duhovne suštine večne ideje),

Kada skroz nedosledno kaže da su filozofi lišeni imovine i  porodice,  Platon u potpunosti obesmišljava njegovu postavku idealne države!

Umesto da kaže da cela država i svaki pojedinac tek imaju suštinski svojinu i suštinsko srodstvo kada večne duhovne svojine iz celovitih ideja uma poseduju sve svoje kopije svojine u pojmovima, sudovima razuma i senke svojine nagonima tela i opažajima čula ili da se iz večnog duhovnog srodstva iz savršene ideje uma poseduju sve kopije srodstva u pojmovima, sudovima razuma i senke srodstva u opažajima  čula i nagonima tela, Platon odvaja vladare–filozofa od svake svojine i svakog srodstva –  svojinu i srodstvo posmatra samo po njihovoj negaciji a ne po pozitivnom utemeljenju (kako je jedino i moguće, iz njihove večne ideje) – lišavajući tako celu državu i svakog čoveka u njoj večne suštine svojine i večnog suštine srodstva.

Za savršenu, idealnu državu (za razliku od njene nesavršene kopije ili senke) i vertikalu vlasti u njoj  u večne suštine svojine i srodstva mnogo bitnije od večne suštine pravičnosti!

U njoj je upravo presudno da se prolazna zemaljska svojina, imanje, bogatstvo i početno imenovanje, ime iz senki nagona tela i opažaja čula ili kopija pojmova, sudova razuma iz smrtnog dela duše (gde više stvari vladaju ljudima nego ljudi stvarima) utemelje iz duhovnog imanja, imena, suštinskog imenovanja svake stvari, bića, pojave iz večnog dela duše umnih vladarafilozofa, koji poseduju savršene ideje...

Ili takođe, da se od vladarafilozofa iz večnog očinstva, prvostepenog duhovnog srodstva najviše ideje dobra nad svakom idejom i svake ideje nad njenom kopijom ili senkom prvo iz ideje večnog očinstva, srodstva utemelji duhovno očinstvo, srodstvo celog naroda pa iz njega i svako duševno ili telesno očinstvo, srodstvo zemaljske porodice u kopijama pojma, suda razuma i senke opažaja čula i želja tela...

A za pravdu je već rečeno da mnogo pre vlada ujednačavanjem, uravnoteženjem kroz horizontalu, nego kroz više ka nižem kroz vertikalu...

I kao što nadbivstvena (nadsaznajna, nadsuštastvena) ideja dobra utemeljuje večno biće i istinito saznanje večne suštine svake ideje, a sve večne ideje uma sve svoje kopije u pojmovima, sudovima razuma i senke u opažajima čula i željama tela (a ne samo ideja pravednosti pravedne zemaljske zakone u idealnoj državi), tako duhovna suština imovine, imanja, celovita ideja svojine iz večnog umnog dela duše vladarafilozofa (poseduje) svoje kopije svojine u pojmovima razuma i senke svojine u opažajima čula i nagonima tela u ostalim smrtnim delovima duše...

Platon je trebalo jasno da kaže: kao što ideja dobra poseduje sve ideje, i duhovnim očinstvom stoji sa njima u večnom srodstvu, i svaka ideja sve kopije u pojmovima razuma ili senke u opažajima čula i nagonima tela i sa večnim očinstvom stoji sa njima u duhovnom srodstvu, tako i svaki čovek i ceo narod u idealnoj državi iz večne ideje svojine umnih vladara–filozofima tek poseduju sve kopije svojine u pojmovima, sudovima razuma i senke u opažajima čula i nagonima tela ili iz ideje večnog očinstva, najvišeg duhovnog srodstva svaku kopiju i senku fizičkog ili duševnog srodstva...

I kao što najviša ideja dobra vlada svim idejama, poseduje (večno) biće i (večnu) suštinu svake ideje i sa stvarajućim duhom stoji sa svima njima u večnom očinstvu, duhovnom  srodstvu, ili svaka ideja uma svim svojim kopijama u pojmovima razuma i senkana u opažajima čula, i nagonima tela, iz večne istine ih poseduje u potpunosti i stoji sa svima njima u duhovnom srodstvu, tako i večna suština, ideja svojine, duhovno imanje, ime sve svoje kopije svojine, svako imenovanje, ime u pojmovima razuma i sve senke u opažajima čula i nagonima tela, i večna suština, ideja očinstva, duhovnog srodstva sve svoje kopije ili senke telesnog ili duševnog srodstva u pojmovima, sudovima razuma i opažajima čula i nagonima tela...

Međutim, iako večne ideje uma poseduje sve svoje kopije pojmova razuma i senke opažaja čula i nagona tela, i iz večnom očinstva stoje sa njima u duhovnom srodstvu, Platon nije i svaku kopiju i senku  svojine ili srodstva iz pojmova razuma i nagona tela i opažaja čula i (kao i bilo koju drugu stvar) utemeljio iz njihove prvostepene, večne suštine, savršene ideje!

I kao što ideja ideja dobra vlada svim idejama, iz večnog očinstva stoji sa svima njima u duhovnom srodstvu a svaka ideja kopijama razuma ili senkama čula tako će i svaki čovek u idealnoj državi tek iz ideje svojine, duhovnog posedovanja, imanja večne istine iz umskog dela duše suštinski utemeljiti svaku pojedinačnu i zajedničku zemaljsku svojinu,  imovinu, a iz ideje očinstva, večnog duhovnog srodstva tek utemeljiti svako zemaljsko srodstvo i duhovno zajedništo celovitog  naroda, države...

Da je idealnu državu postavio na najvišoj ideji dobra umesto na pravednosti i svojinu i srodstvo shvatao iz njihove prvostepene duhovne suštine, večnih ideja svojine i srodstva, kao i bilo koju drugu stvar, jasno bi se videlo zašto mudraci filozofa treba da vladaju takvom državom, a ne da 6zbog te  nedodoslednog njegovog izvođenja ostanu mnoge protivurečnosti i ništa ne bude rešeno do kraja....

I da li vlast, svojina, srodstvo uopšte postoje u suštinskom smislu kada senke i kopije ideja u nagonima tela, opažajima čula ili pojmovima, sudovima razuma smrtnog dela duše poseduju ljude, vladaju ljudima?

Ili postoji tek onda, kada iz umnog dela duše ono najviše (gore) vlada najnižim (dole), ono unutrašnje spoljašnjim, ono unapred počelo iz večnog, čelo svim onim prošlim, sadašnjim i budućim unazad-unapred  u vremenu, ono desno onim levim...

Kada pomoću umnih vladara filozofa svaki čovek i narod iz večnih ideja poseduju stvari (sve njihove kopije i senke), vladaju stvarima,  a ne da stvari (senke i kopije ideja) poseduju ljude, vladaju ljudima!

Ili, kada duhovno očinstvo (sinovstvo, majčinstvo, rađanje, rođenje, bratstvo, sestrinstvo) srodstvo večne ideje utemelji senke, kopije očinstva (sinovstva, majčinstva, rađanja, rođenja, bratstva, sestrinstva), zemaljskog, telesnog srodstva...

Samo tako jedno imanje, bogatstvo smrtnog dela duše nije u sudaru sa drugim imanjem, bogatstvom, ili jedno očinstvo (majčinstvo, sinovstvo, rađanje, rođenje, bratstvo, sestrinstvo), srodstvo smrtnog dela duše u sudaru sa drugim očinstvom (majčinstvom, sinovstvom, rađanjem, rođenjem, bratstvom, sestrinstvom) srodstvom drugog smrtnog dela duše, već iz umne duše vladara–filozofa svaki čovek i ceo narod kroz celovitu duhovnu svojinu, večnu imovinu, bogatstvo i celovito duhovno očinstvo, večno srodstvo savršenih ideja tek suštinski poseduje, utemeljuje svaku svojinu, imovinu, bogatstvo i tek utemeljuje svako očinstvo, srodstvo u pojmovima razuma,  opažajima čula i nagonima tela...

Ako svojina (posed, imovina, bogatstvo) i srodstvo, očinstvo (sinovstvo, majčinstvo, rađanje, rođenje, bratstvo, sestrinstvo) nisu shvaćeni do kraja, utemeljeni iz svojih ideja, večne duhovne svojine i večnog duhovnog srodstva kao i savršena zemaljska vlast iz najviše ideje dobra, svi zakoni u idealnoj državi iz večne ideje pravednosti), u toj senci, kopiji svojine, srodstva će, kao u saznanju, zauvek ostati jedan pojedinačan opažaj protiv drugog pojedinačnog opažaja ili posebni, opšti pojam, sud protiv drugog posebnog, opšteg pojma, suda), jedan nagon, oset, osećaj, odluka, volja, delo, protiv drugog nagona, oseta, osećaja, opažaja, volje, odluke, dela, čak i u svakom pojedincu, a kamoli između različitih ljudi, grupa ili naroda u državi...

Ostaće zauvek samo jedna prividna senka ili kopija telesne ili duševne vlasti nasuprot kopije ili senke druge prividne telesne ili duševne vlasti... kopija ili senka jedne svojine nasuprot  senke ili kopije druge svojine, kopija ili senka očinstva, srodstva napram kopije ili senke drugog očinstva, srodstva...

Dosledno izvođenje je trebalo prvo iz večnog očinstva, duhovnog srodstva ideje svih ideja, najviše ideje dobra nad svakom savršenom idejom  i večnog očinstva, srodstva svake ideje sa svakom svojom kopijom u pojmovima razuma ili senkom u opažajima čula i nagonima tela iz celovite ideje srodstva utemelji večno duhovno srodstvo celog naroda u idealnoj državi pa onda i svako telesno i duševno prolazno zemaljsko očinstvo, srodstvo...

Samo kada se svojina, imovina, bogatstvo i očinstvo, srodstva (sinovstvo, majčinstvo, bratstvo, sestrinstvo) utemelje iz svoje duhovne suštine, večne ideje, svaki čovek će podjednako voditi računa i o svojoj svojini, imovini i zajedničkoj svojini, imovini države, o svojem očinstvu, srodstvu i o zajedničkom duhovnom srodstvu sa svakim čovekom celovitog naroda, države...

Čak se i sada za pravno utemeljenje imena, prezimena braka, porodice, roda, svojine, privatnog, naslednog i svakog drugog  prava... traži potvrda svedoka iz starijeg duhovnog srodstva; svejedno da li po religioznoj osnovi od Boga ili po očićajnoj, političkoj osnovi celovitog naroda iz države...

Platon je jasno trebalo da pokaže da kao što ideja svih ideja, najviša ideja dobra poseduje sve ideje, a sve ideje svoje kopije u pojmovima razuma i senke u opažajima čula i nagonima tela, tako večni duhovni život poseduje svaki telesni život, večna duhovna vlast zemaljsku vlast, večno duhovno srodstvo svako zemaljsko srodstvo, večno duhovno imanje istine sa idejama uma, svako prolazno materijalno imanje, imenovanje u pojmovima razuma, opažajima čula ili nagonima tela...Isto tako i večna građevina, kuća, grad odeća, hrana, piće... svaku drugu građevinu, kuću, grad, hranu, odeću, piće... Radost saznanja večne istine u idejama uma svaku drugu radost saznanja u pojmovima razuma i opažajima čula, najviša duhovna radost duše, svako čulno i telesno zadovoljstvo ...

Kao što su svi nagoni utemeljeni u jedinstvu tela, svi opažaji u jedinstvu čula, svi pojmovi u jedinstvu razuma, sve odluke u jedinstvu volje, sve savršene ideje kroz najvišu ideju dobra u jedinstvu uma, tako i sav telesni, čulni, osećajni duševni život u večnom duhovnom životu...

Da je bez duhovne suštine večne ideje sav zemaljski, fizički život ili  čulne ili razumske duše:  kuća, odeća, hrana, piće, ime, misao, osećaj, reč odluka, delo... samo senka, kopija (kao i bilo koja druga stvar)... 

Kao što sve senke i kopije ideja imaju oslonac u samoj ideji, tako svi organi, udovi, tela u jedinstvu duše, sve misli, osećaji, reči, odluke dela duše u najvišem jedinstvu duha, i svaki prolazni,telesni život u večnom duhovnom životu...

Međutim, po Platonu, večni duhovni život ne pripada pojedinačnoj ličnosti čoveka nego dijalektikom pojma u filozofiji, umskim sećanjem večnog umnog dela duše, opštoj i nužnoj istini savršenih ideja ...

Nagoni tela,  opažaji čula, pojmovi, sudovi razuma našeg ovozemaljskog života,  samo su  senke ili kopije  večnog duhovnog života umskog dela duše koji posmatra savršene ideje...

Zato gnostici, pod uticajem platonizma, odbacuju svaki idealitet tela, čula: mirisa i ukusa, jedenja, pijenja, hrane ili polnosti, srodstva (suštinskog ili stvarajućeg) dodira...

Međutim, za utemeljenje idealizma do kraja ta potpuna idealizacija (večna suština, ideja) mirisa, ukusa, hrane, jedenja, pijenja, dodira, disanja, daha, osećanja, a pogotovu volje, ličnosti, odlučivanja, delovanja... je isto tako bitna kao i idealizacija slike, misli, reči, pojma, suda, zaključka istine, saznanja večne ideje...

Sve se odluke utemeljuju u jednoj volji, volja u vlastitosti, vlastitost najvišim zvanjem u duhovnom imenu a svako ime, reč, pojam u svetoj reči, imenu...

Samo se iz večne suštine reči, imena, prvostepenog zvanja, poznanja iz svete reči imena može utemeljiti čvrstina dogovora, ugovora ili pojma, suda, zaključka istine...

Prema tome: ne samo da nije tačna teza da je hrišćanstvo platonizam za neuke, nego se, naprotiv, Platonov idealizam ne može razumeti, utemeljiti do kraja bez teološkog, hrišćanskog utemeljenja!

O Novaković Tomislavu

Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju  na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.

više o autoru

Filozofija dana

Okret duži daje kružnicu sa svim tačkama podjednako udaljenim od centra, a ljubav ka Bogu i bližnjem, carstvo Božije unutra u nama, podjednako udaljeno od svakog srca ljudskog...

Savršen od roda nebeskog i jedini bezgrešan u rodu ljudskom, postavlja se kao da je kriv za sve da u kvadratu kruga u krstu otkupi sve grešno, krivo, sve naše krive misli, osećaje, reči, dela preokrene na ispravno, pravo...

 

Tomislav Novaković

Видео дана