Томислав Новаковић филозоф

Четвртак | 14. Децембар 2017.

Tomislav Novakovic

Метафизика властитости

Аутор: Томислав Новаковић

Практично-морални ум није суштинска страна ствари што је сазнање ограничено и појавно, него је сазнање ограничено и појавно што је надсазнајно практично-морално јединство чисте  мисли, речи, одлуке и дела слободног човека и државе суштинска страна ствари!

 

Метафизика властитости


 ВОЉА И ВЛАСТИТОСТ

 

Као што чула (вида, слуха, мириса, укуса, додира) подразумевају старију вољу тако и разум, ум и све мишљење, сазнање, најстарију властитост.

Ако Ја није властито Ја, како је уопште Ја, зашто се зове Ја?

Ако имаш (своје) име, презиме, породицу, државу, имовину, занимање… зашто да немаш и своје мисли, властити дух?

Без властитог духа нема јединства слободне мисли, речи, одлуке и дела ни у човеку ни у  држави.

Како ћeш слободно одлучивати, деловати ако само слушаш туђе мисли, речи?

Као што не може други да једе и пије за тебе, не може ни да мисли и одлучује за тебе.

Ако речи не изражавају твоје мисли и осећања, нећеш бити способан за самосталне одлуке и дела.

Када једно мислиш, друго говориш, треће радиш, како ће уопште знати да си то то уопште ти сам и да је то твоја воља!?

Само када су ти чисте мисли, речи, одлуке и дела у јединству, то је слободна воља, твој властити живот.

 

ПОСТОЈАЊЕ И ВЛАСТИТОСТ

 

Кант тврди (као и Декарт пре њега)  да човек само из праосновног, прасинтетичког "Ја мислим" свестан да постоји (јесте).

Међутим, ако се из "праосновног" Ја мислим изузме једна (вољно-синтетичка) Ја=Ја иста властитост, не само да (логичко-аналитичко) А=А (у основи сваког опажаја, појма, суда, закључка нашег сазнања или мишљења) губи утемељење, него и само „Ја мислим“!

Према томе, човек није свестан свог јестаства, нити потврђује своје постојање из праосновног "Ја мислим", већ из једне (синтетички најстарије) исте властитости, која пре сваког опажаја или мишљења остаје, стаје, стоји, надопажајно, надмислено постоји.

Једна иста властитост није најстарија праоснова за појединачну и вечну душу, или сваку конкретну личност у њеном практичном животу него и за све "празне" сазнајне форме и "слепе" сазнајне садржаје!

 

САЗНАЊЕ И ВЛАСТИТОСТ

 

Пре сваког "шта је" ово или оно, па и "шта је само бивствовање, треба појмити саму упитност: схватити шта то значи уопште када се питамо?

Шта је само "шта", питање и одговор – сазнање?

У сваком шитању–одговору се једна непозната  ствар или појам своди на неку познату ствар или појам или  објашњава са неком познатијом ствари или појмом.

Па тако, на пример, са питањем: "Шта је човек", или: "Шта је суштина самог себе" се тражи да се са неким "потпуно познатим“ стварима или појмовима сазна или објасни унапред “мање познат" или "непознат" појам човека или самог себе?!

А који су то скроз "познати" појмови, "несумњива" сазнања, "потпуно поуздане" ствари?

Постоје ли таква сазнања, такве ствари?

И шта значи суштински "знати" човека или самог себе?

Зашто би та суштина човека или нас самих била "суштинско" знање које и свет и нас саме схвата појмовима, изражава речима!?

И како може сазнање да мери све, ако не зна суштину (саме ствари или нас самих), него само са стране саме ствари посматра појаву саме ствари и појаву нас самих!?

Суштинско знање много пре припада  (надсазнајној, надопажајној) суштини саме ствари или нас самих, без обзира на то да ли је ми знали или не!

Наше појавно сазнање се не може одвојити ни од старијег сазнаваоца ни од предмета сазнања, као ни сазнајне моћи од старије (надсазнајне) воље и најстарије (надсуштаствене) властитости.

Свако: шта је, какво је, колико је, у ком односу је, у питању и одговору претпоставља старије Је и Да.

А Је и Да старије Један, један старије Јесам, а јесам најстарију (надсазнајну, надсуштаствену) Властитост.

Надсазнајна воља, надсуштаствена властитост стоје у праоснови самосвести и сваког (свеједно да ли појавног или суштинског ) сазнања, искуства!

 

ЛОГИКА И ВЛАСТИТОСТ

 

Иако на први поглед изгледа да логика и општи и нужни логички закони не зависе ни од онога који мисли нити од оног што се мисли, сва аналитичка логика за све своје законе и категорије и сазнајно "Ја мислим" за јединство опажаја у појму, појмова у суду, судова у закључку већ претпостављају синтетички старију (надсазнајну) чисту вољу и најстарију (надмислену) властитост.

Не утемељује чиста логика и сазнајно-логичко "Ја мислим" чисту вољу, једну исту властитост, него чиста воља, једна (надсазнајна, надлогичка, надмислена) иста властитост – једну логику, сазнајно-логичко  "Ја мислим"!

Нема човек исту властитост кроз (логичко-аналитичку) истост А=А, него управо обрнуто: кроз (надлогичку, надсазнајну) синтетички најстарију Ја=Ја исту властитост, логичко-аналитичку истост А=А!

Чисти разум, сва формална логика за аналитички идентитет субјекта и предиката у сваког суду, закључку сазнања, подразумева кроз чисту вољу практичну логику, старији синтетички идентитет – једну исту властитост.

Једна иста властитост утемељује логичност логике и сваку је–да везу у појмовима, судовима знања, а не чисто сазнајно-логичко "Ја мислим"– једну исту властитост!

Закон непротивуречности, да А није не А,  са јасним да–не, јесте–није, хоћу–нећу, подразумева да једна иста властитост  није противуречна са собом.

А закон идентитета, А=А, да је једна иста властитост једнака себи, да није друга властитост, друго Ја.

Закон непротивуречности  у чистој вољи и синтетички најстаријој властитости сједињује све опажаје у појму, појмове у суду, судове у закључку.

Закон идентитета у једној слободној властитости саставља: чисту мисао, реч, одлуку и дело: изједначује мисли са осећајем, речи са делом, истину са животом.

Закон искључења трећег у чистој вољи и синтетички најстаријој властитости утемељује да–не, јесте–није, хоћу–нећу; све наше мишљење, суђење, као и одлучивање, деловање.

Само зато што постоји једна надлогичка, надсазнајна (Ја=Ја) иста властитост, сазнајно-логичка (А=А) истост у свим појмовима, судовима, закључцима сазнања има утемељење.

И то је суштина приче

и крај дискусије дуге две хиљаде година!

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Само када воли и говори истину човек излази из свога разума, свoјих очију и види кроз духовно безмерје другог човека, другу личност.

 

Томислав Новаковић

Видео дана