Metafizika polnosti, roda
Autor: Tomislav Novaković
Sa jedne strane brak isključuje krvno srodstvo, sa druge, utemeljuje svaki rod. Kada se muž i žena zavetuju pred Bogom za zajednicu novog roda ta čista volje ne sastavlja samo sve razlike oba pola u jednom telu, nego kroz starije duhovno srodstvo od Boga i sve razlike sa drugim ljudima u jednom duhu.
Grčka politička teorija polazi od države kao najvišeg dobra.
Sveto Pismo od zajednice u Bogu prvog čoveka i žene...
Iako brak pretpostavlja duhovno jedinstvo, reči: „I biće dvoje jedno telo“ naglašavaju fizičku jednoću, plodnost, kao osnovu za sve drugu plodnost.
Sa jedne strane, ta fizička jednoća isključuje krvno srodstvo, sa druge, utemeljuje svaki rod.
Kada se muž i žena zavetuju pred Bogom za zajednicu novog roda ta čista volje ne sastavlja samo sve razlike oba pola u jednom telu, nego kroz starije duhovno srodstvo od Boga i sve razlike sa drugim ljudima u jednom duhu.
Čista volja se ne podrazumeva samo u zavetu braka, nego i za jedinstvo slobodne misli, reči, odluke, dela u svakoj ličnosti; za svako ime i prezime, privatnu svojinu, porodično i nasledno pravo...
Metafizika polnosti sastavlja istovremeno instinktivnost, borbu i uzvišenu duhovnost, ljubav: svest, podvest i nadsvest.
Začeće za spoljašnju i unutrašnju plodnost traži u ljubavi celog čoveka...
Taj stvarajući dodir nije dat da služi kiču, nego da kroz fizičko i duševno prožimanje plodnih misli, reči, osećaja unutrašnjom lepotom od celovite ličnosti ka celovitoj ličnosti nadvlada svaku površnost, kič.
Po vlasti Duha istine maštu treba uzjahati kao letećeg konja za silu prizemljenja, groma.
To je prodiranje kroz nožno, mrsno, mrzno, zamršeno kao kroz mržnju, nož mirisno-ukusni okret u biti bitke srca od ubiti ka ljubiti za osvajanje od krune ka carskom podnožju.
Iz plodnog spoja muža i žene začinje se novi fizički život.
Iz uzvišene misli, osećaja u duši duhovni plod istine jači od svog prolaznog života, vremena koji uzrasta ka danu–životu večnom.
Kao što žena oplođena u fizičkoj ljubavi sa mužem rađa novi život, tako duša oplođena u duhovnoj ljubavi rečju Božijom, rađa savršenog čoveka za večni život.
To je iz večno živog spoja fizičke, duševne, duhovne jednoće ljubavi tajna najvišeg, najdubljeg sastavljanja, uzrastanje od dvoje jednog tela, ili kroz istinu jednu sa životom u Božijoj ljubavi tajna sabiranja, biranja, branja duhom savršenih ljudi iz svakog mesta, vremena, uzrastanje u nebeskom telu, rodu, u savršenoj kruni, oreolu sazrevanje za večnost.
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković