Културни центар Чачка Трибине жива реч

Аутор: Томислав Новаковић

  

О  ДОМАЋИНУ  И  ГОСТУ

 

 

Готово све најбитније ствари у нашем животу обележавамо са најстаријим звањем, познањем на земљи: домаћина – госта.

Свакодневно негде идемо или неко долази код нас, примамо нешто од других, или им дајемо...

Ако не ствари, онда драгоцене: речи, осећања...

Очекивани гост  је празник у души за духовно испуњење.  

Однос домаћина–госта је најунутрашњија култура човека и народа.

Најсветији завет, обећање вечног живота, дат је са тајном вечером светог једосмо, писмо.

И слава светитеља, заштитника рода, као точак од дана ка години, од године ка животу, од живота ка вечности, кроз славски колач, свећу, освећено јело, пиће, са домаћином и гостима...

 

НАЈПРАВЕДНИЈИ ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ

 

 

 

Као што човек влада собом када бољи део влада горим, тако и држава влада собом када бољи део влада горим.

Само када влада бољи и способнији део народа, влада сам народ, а када влада гори и неспособнији део, он прво поробљава бољи део народа, а затим и цео народ.

Када бољи део влада горим то чини бољим човека и државу, јача слободу човека и слободу државе...  

А када влада гори део, то не само да прави горе људе и гору државу, слаби слободу човека и слободу државе,  производи: тиранију, олигархију, анархију, него на крају поробљавање тог народа,  државе, од стране других народа, државa...

Карактерно јединство слободне: мисли, речи, одлуке  и дела омогућава човеку да држи судбину у својим рукама, а карактерно јединство изборне воље: слободно бирање и смењивање највиших представнике сваке посебне: законодавне, судске, извршне и информативне државне власти, омогућава народу да  држи судбину у својим рукама... 

 

ФИЛОЗОФИЈА ЛИЧНОСТИ 

 

 

 

Теби се чини да можеш слободно пристати да те воде туђе мисли и туђе одлуке, али туђе мисли и туђе одлуке су на крају и туђи живот.

Као што не може други да једе и пије за тебе не може ни да мисли, осећа и одлучује за тебе.

Ако твоје речи не изражавају твоје мисли и твоја осећања, нећеш бити слободан за самосталне одлуке и дела.

Када  једно мислиш, друго осећаш, треће говориш, четврто радиш, како ћеш знати шта си од свега тога ти сам и шта је стварно твоја воља?

Тек када су чисте: мисли, речи, осећаји, одлуке и дела сједињени у слободну личност, то је твоја властита воља, твој властити живот. Само када си свој ти си Божији и када си Божији ти си свој.

  

МETAFИЗИКА ПОЛНОСТИ, РОДА

 

  

 

С једне стране брак искључује крвно сродство, са друге, утемељује сваки род...

Када се муж и жена заветују пред Богом за заједницу новог рода та чиста воља не саставља само све разлике оба пола у једном телу, већ кроз старије сродство од Бога и све разлике са другим људима у једном духу.  

Ипак, иако брак претпоставља духовно јединство, Божији благослов брака: „И биће двоје једно тело“ наглашава физичку једноћу, плодност, као основу за сваку другу плодност, то је скривено и откривено: мислима, речима, осећајима, делима познање срцем ка срцу, лицем ка лицу...

Такозвани „Едипов комплекс“ се ни издалека не тумачи на прави начин; то је зависност човека (као плода у материци), храном, дисањем телом, чулима тежом од "материце" земље.

Само духовно рођење из: душе мајке, семена речи Божије и тела материце, достиже суштинску зрелост. Човек се тек родио када је у духовној крошњи, круни родио род за вечност, дао плодове који се заувек могу јести...

 

ФИЛОЗОФИЈА МИРИСА И УКУСА

 

 

 

Ако су  више лепе слике које се виде, мелодије које се чују, речи које се говоре, него оно што се једе и пије, зашто је лепо, кроз укус, повезано са са устима?  

Зато што мирис истине буди, узбуђује срце и душу за укус љубави.  

Уметност обликује лепе: слике, мелодије, речи, покрете, осећаје... а  мирис истине и укус љубави саме људе за царство небеско и зато тек даје одговор: зашто је лепо лепо. 

Господ каже : "избљуваћу вас из уста својих" све који нису кроз две заповести љубави укусни пред Богом и човеком.

Свети Јован Богослов каже: "Ако не волиш човека кога видиш, како можеш волети Бога кога не видиш?"

Ако не волиш ближње с којима живиш, како волиш народ, државу?Ако не радиш то што радиш, најбоље што можеш у свом конкретном животу у микросвету, како ће побољшати било шта у држави, у макросвету?

 

ЛЕПОТА И ЉУБАВ

 

 

 

Љубав је мера сваког спољашњег и унутрашњег савршенства из Божијег безмерја. 

Као што се светлост не види а садржи све боје, тако се и светост љубави не види, а саставља све људе...

Само кад воли и говори истину човек излази из граница својих очију, свога разума и види другог човека, другу личност.

Престо љубави и круна истине освећује читав свет.

У две највеће Христове заповести, најоностранија љубав ка Богу свим: срцем, душом, умом,снагом, изједначена је са најовостранијом љубављу ка ближњем.

Истина је мирис, вечни духовни свештеник који буди душу за укус љубави, а љубав у срцу вечни цар из царства небеског, Бог сам...

 

КВАДРАТУРА КРУГА У КРСТУ

 

 

 

Окрет дужи даје кружницу са свим тачкама подједнако удаљеним од центра, а  љубав ка Богу и ближњем, „царство Божије унутра у нама“ подједнако удаљено од сваког срца људског.

И као што су у кружници све тачке подједнако удаљене од центра, тако су у средишту крста сви људи подједнако удаљени од Божије љубави. 

Исус Христос, син Божији и син човечији, савршен у: мисли, речи, одлуци, делу, највиши унапред од рода небеског и једини безгрешан у роду људском, прима у крсту кривицу за све као да је најгрешнији, најнижи од свих, да из безмерја чисте љубави, једне са свих страна исте истине, исправи све грешно, криво, све наше криве: мисли, речи, осећаје,  дела окрене на исправно, право. 

То је у савршеној љубави квадратура круга у темељу живе грађевине вечне за окрет од Дрвета знања добра од зла ка Дрвету живота, која надјачава истином лаж, добротом зло, љубављу мржњу, осваја „царство Божије унутра у нама“.

 

МЕТАФИЗИКА ЈЕЗИКА са највећим тајнама српског језика

 

 

Језик има троструку: физичку, душевну и духовну природу.

Са њим се једе и пије, изражавају осећања и говори, исказују разноврсне мисли и идеје.

Једна од најбитнијих суштина говора је поштовање обећаног-испуњеног договора, уговора или дубоког питања-одговора.

Тајна речи је тајна имена, које зове духом све речи језика и зна све знакове знања.

То није име које неко други даје, него старије име које све друго именује, бира и сабира све речи језика.

Иако су А и Е први, основни самогласници, у српском језику не само да нема ниједне речи која почиње са А или Е, већ у најбитнијим речима увек стоји Ј испред А и испред Е!...  Јака веза од Ј ка А са Ја утемељује  личност, а веза од Ј ка Е, са Је, Јесте, логичко-граматичку везу субјекта и предиката...

 

О ДАНУ–ЖИВОТУ ВЕЧНОМ

 

 

Иако човек има седмице, месеце, године, он живи живот кроз дан.  

Много је пре живот стварни дан, него прошли-будући дани, месеци, године, стварни живот.

По срцу је дете, по чулима младић, по разуму зрео човек, по уму старац, кроз сва доба живота, сваки прошли, будући дан.

Савршеним тренутком држи дан, даном годину, годином живот, из плодног: часа, дана, године, све време живота узраста за вечност.

Само кроз дан вечни–вечни дан човек "једе" све прошло, будуће време, скраћује шта не ваља, продужава шта ваља, кроти га, узјахује као летећег коња, натерује на служење,  заокреће од смрти ка животу, сједињује мисли са осећајем, вољу са свешћу, реч са  делом, истину са животом...

 

ЈЕДИНСТВО БИЉКЕ, ЖИВОТИЊЕ, ЧОВЕКА

 

 

  

Првостепена култура домаћина и госта није само однос човека према човеку, него и однос према биљкама, животињама, земљи, води, ваздуху, енергији... целокупној живој и неживој природи...

Урбана култура велеграда не маргинализује само: село, мање градове, здрав ваздух, воду, биљке, животиње, него и првостепено пра домаћинство–гостинство човека на земљи...

Међутим иако биљка, као први микромакрокосмички пра-домаћин, повезује земљу, воду, ваздух „једе“ светлост, производи храну и кисеоник за сав остали свет, она се у теорији еволуције проглашава нижом организацијом...

По чему су човек и животиња „виша“ организација“ ако две суштинске ствари –да преобразе неживо у живо, или „једу“ светлост, као најсавршенији вид енергије –не могу...

 

ФИЛОЗОФИЈА ГРАДA

 

 

 

Политичка природа човека, по Аристотелу, саставља у полису (граду–држави) супротности инстинктивног и умског, животињског и божанског, физичког и духовног...

Варварин није само онај чији се говор не разуме него онај с ким се не може ништа договорити, већ се увек сукобљава, па чак и да стално живи у граду.

Град, у идеалном смислу из закључка, кључа закона штити праве улице истине јавне: мисли, речи, дела, у којима се људи срећу лицем к лицу ка среди ствари...

Ипак, данашњи велегради, као државе над државама, не покоравају само мање градове око себе него и сву културу досадашње цивилизације ...

И то се представља као неминован пут од полиса града–државе и: митолошке, религиозне, филозофске, научне свести, до мегалополиса глобалне светске државе и савремене комуникацијске, информацијске, виртуелне, медијске свести...

На почетку су први човек и жени  у градини, едемском врту.

На крају времена силази с неба од Бога град вечни за Сина Божијег и његових 144 000 светих изабраника... 

 

 

ФИЛОЗОФИЈА РАТА

 

  

 

Рат је прво  судар  добрих и лоших: мисли, речи осећаја, одлука и дела у човеку, па различитих друштвених група у држави и тек на крају: економски, политички, војни судар између народа и држава...

Без духовног јединства сукоб се рађа и у самом појединцу, а камоли између различитих група или народа у држави.

Мач истине је, пре сваког другог оружја, први и најбезболнији мач, с којим сваки човек и сваки народ штите и своју личност и своју државу пред другим људима и другим народима.

У Новом Завету стоји: „Нико не може кућу опљачкати, док најпре не свеже јакога. “А најјачи у човеку и народу је његов дух. 

Кад непријатељ савлада најјачег домаћина у кући (дух једног народа), лако ће поробити и све остале "укућане": њихове незаштићене: очи, уши, осећања, жеље, па чак и разум, ум и саму вољу ...  њихову културу, традицију и на крају и економију, привреду и војску... да га сваки човек и цела држава слушају као на дугме.

 

ФИЛОЗОФИЈА  ИГРЕ

 

 

 

 

Свако има неку своју игру са својим: мислима, осећајима, одлукама, делима или спортску, хазардерску, са ризичним улагањима, идејама у: послу, борби, рату, политици, уметности, љубави, која укључује све познате и непознате, могуће и немогуће ствари, с којом може добити или изгубити све...

Што је већа разноврсност “фигура,“ елемената у равнотежи свих могућих супротности, та игра има већу цену...

И ко одређује правила игре живота?Бог, судбина, изабрани појединац или група, јаке природне или друштвене силе, центри моћи у сплету  политичких, економских, финансијских околности?  

Све су Божије заповести дате човеку за најузвишенију духовну радост из вечног живота и  нарушавањем тих правила, та радост се на крају губи.

По речи Христовој, царству небеском је најближе дете, чије се срце отвара за радост чисте игре, а оно што човек зове “игром“, често је далеко од те радости...

 

 

О РАЗЛИЧИТИМ ВРСТАМА ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

 

 

 

Скала с којом се у психолошким тестовима мери интелигенција није свеобухватна ни у научном, ни у психолошком смислу, јер не узима у обзир многе друге и те како битне врсте интелигенције: социјалну, емотивну, уметничку, духовну интелигенцију...

А поготову, говорну способност исказивања суштинских мисли и идеја.

Колико је система,  држава, послова... пропало због недостатка суштинске везе између научно-техничке и свих осталих врста интелигенције?

Без јаке говорне интелигенције, кључне за сваки договор или уговор између човека и човека и човека и заједнице, с којом практично умеће саглашава различите: људе, народе, друштвене групе, занимања... неће се  само сударати човек са човеком или народ са народом, него и очи у глави...

 

ИНФОРМАТИВНА ВЛАСТ

 

 

  

 

Трострука структура политичког система за равнотежу законодавне, судске и извршне власти више није довољна.

Ко данас влада: медијима, информацијама, он у великој мери утиче на све сфере власти.

Ако је моћ медија, информација, јавне мисли и речи толико велика, политички систем треба тако реформисати да та "информативна власт" буде и званично још једна конститутивна сфера власти.

И као што човек тек из слободне мисли и речи има слободне одлуке и дела, тако и држава тек има своју пуну слободу када поред три постојеће сфере: законодавне, судске и извршне  власти, од ванстраначких представника одговарајућих друштвених група конституише и независну сферу информативне власти.

Само тај четврти "точак" "стуб" политичког система посебне сфере информативне власти може уравнотежити вертикалну структуру представничке демократије са хоризонталном структуром јавне мисли, речи, која данас постоји (гласањем) само на почетку, а касније је изразита политичка моћ једне сфере власти, над свих осталим сферама, у потпуности потире...

 

НОВИ МЕТОДИ УЧЕЊА И ОБРАЗОВАЊА

 

 

Иако је  ауторитет "оца" писана реч, жива реч је "мајка"  која одгаја језик човека и народа и зато се каже: матерњи језик.

Ако се само чита и не разговара о прочитаном, неће се само умањити значај живе речи него и саме књиге.

Савремене медиократија све више претвара ученике и студенте у пасивне слушаоце где је размена идеја другостепена ствар.

Потребни су нови модели учења, који би истовремено повезали живу: мисао, реч, слику, музику, покрет... и тако образовање  и  изражавање учинили успешнијим и занимљивијим.

На пример, да сличне студијске групе на факултету заједнички раде дипломски рад о задатом проблему и да тако са тим интердисциплинарним приступом науче од почетка сарађују са другима његовом решавању, што  ће  стварни живот касније од њих и захтевати...

 

 

ЕВЕНТУАЛНЕ ДОДАТНЕ ТЕМЕ:

 

ПРАВО И ПОЛИТИКА

ЧЕТИРИ ПРСТЕНА ПРАВОСЛАВЉА

УМЕТНОСТ И ФИЛОЗОФИЈА

МОДЕЛИРАЊЕ ЛИЧНОСТИ КРОЗ ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ