Jednopolarni i dvopolarni svet

Autor: Tomislav Novaković

 

DVA PITANjA I ODGOVORA NAKON PREDAVANjE U OPŠTINSKOJ SALI U ARILjU 26. 9. 2014. G.

 

PRVO PITANjE

 

Kako je vaša mišljenje  o sve većem propagiranju gej parada, takozvanih parada ponosa? Pristalice tih skupova sve ljude koji se protive njihovom održavanju optužuju za netolerantnost i homofobiju?

 

ODGOVOR

 

Prvostepena tolerantnosti je svakako ona koja prihvata suštinsku različitost polova, suprotnost drugog pola, a ne ona koje je ne prihvata nego ostaje u prividnim razlikama u okviru istog pola.

Sa jedne strane imate većinu ljudi koja prihvata suštinsku različitost polova i izrazitu manjinu koja je ne prihvata i polnu različitost sprovodi u okviru istog pola.

Prvostepena polna tolerantnost, kroz jedinstvo sa suštinski različitim polom poštuje suštinsku različitost polova.

Prividna tolerantnost ne poštuje suštinsku različitost polova već se polno ispoljava u okviru svog pola.

Prema tome, ovde imamo jednu neverovatno izvrnutu argumentaciju: oni koji ne poštuju suštinsku različitost polova, nisu tolerantni prema njoj,  ne traže jedinstvo sa suštinski različitim polom, već samo kroz prividne razlike u okviru istog pola,  optužuje one koji te suštinske različitosti polova poštuju, koji imaju prvostepenu tolerantnost prema suštinskoj različitosti polova i prihvataju suštinsku različitost polova –  za homofobiju!

To jest, kada je neko tolerantan prema suštinskoj različitosti polova, prihvata suštinsku polnu različitost kroz jedinstvo sa suprotnim polom u konkretnom životu, on ne može prihvatati prividnu različitost polova, biti tolerantan prema prividnoj različitosti polova, prema onome koji ne prihvata suštinsku različitost polova,  nema prvostepenu tolerantnost ka suštinskoj različitosti polova, već je kroz prividnu različitost polova samo glumi, sprovode u okviru istog pola.

To, jest, oni koji nisu tolerantni prema suštinskim polnim razlikama, suštinski različitom drugom polu, nego te razlike samo glume u okviru istog pola,  optužuju one koji te suštinske razlike prihvataju i potvrđuju kroz suštinsko jedinstvo sa drugom polom,  za netolerantnost!

Zapravo, po toj apsurdnoj argumentaciji bi onaj ko ima tolerantnost prema suštinskoj polnoj različitosti sada trebalo da da ne bude tolerantan prema toj suštinskoj različitosti,  relativizuje suštinsku različitost polova, ne prihvata je,  ne uzima u obzir, nego bude tolerantan prema prividnoj polnoj različitost koja samo glumi te razlike, koja ostaje u okviru svog pola –  da ne bi bio homofobičan!

 

2.  DRUGO PITANjE

 

Zašto se ta prava LGB populacije toliko naglašavaju? I da li postoji nešto drugo u pozadini tih prenaglašenih zahteva?

 

EKONOMSKI I POLITIČKI POLARITET

 

Većina političkih i ekonomskih kriza koja se dešava po svetu veštački se proizvodi.

Iz najviših ekonomsko-finansijsko-političkih centara moći planiraju se nemiri u mnogim državama, regionima (a po mogućnosti i ratovi).

Cilj je da sa političkim i ekonomskim krizama u tim područjima pojevtine svi resursi: sirovine, energija, zemljište, infrastruktura;  obezvredi ne samo prosta radna snaga nego i visoko stručni rad po nekoliko puta i tako najviše zaradi.

U ime demokratije i  liberalizma iz tih najviših političko-finansijskih centara moći se planira ne samo najšire moguće ekonomsko, političko, finansijsko, kulturno osvajanje jedne države ili grupe država jednog interesnog regiona nego teži osvajanju čitavog  čovečanstva.

 

ARGUMENTI JEDNOPOLARNOG SVETA

 

Tu se maksimalizuje težnja da postoji jedna svetska vlada, koja će  unutar razvijenih i nerazvijenijeg delova jedne svetske države uspostavljati ravnotežu radi opstanka sveta, civilizacije, čoveka.

Da se kroz vladavinu jedne strane (izrazito jake države ili grupe jakih država) što je moguće više smanji suštinski polaritet, suprotstavljanje bilo koje druge strane, i tako odbrani od svetskog rata, moguće nuklearne kataklizme, ili prenaseljenosti zemlje.... I da je za regulaciju budućih umanjenih resursa hrane, vode, energije, prevelikog uticaja industrije na klimu... nužna unipolarnost, jedna svetska vlada (politika) jedna najjača država ili grupa država koja će sve to,  takoreći,  naučno regulisati ili kontrolisati...

Tek  iz tog zadnjeg ugla dobija suštinski odgovor: Zašto se sa najvišeg svetskog nivoa podstiče to relativizovanje prirodnih razlike između polova i naglašava skoro kao opstanak zemlje, civilizacije!

Da bi se to postigla jednopolarnost na svetskom nivou i smanjio svaki veći otpor, budući bunt, jako opiranje prema  jednoj vlasti na makronivou, moraju se prigušiti polne razlike, umanjiti biološki polariteti na mikronivou!

Cilj je da se tim relativizovanjem prirodnih razlika među polovima još od biološkog mikronivoa prvo umanji fizička borbenost, pa onda i duševna i duhovna sa kojom se relativizuju sve nacionalne, ekonomske, političke, kulturne, religiozne razlike među državama, narodima, ljudima (i ko zna šta sve još) i tako spreči jače suprotstavanje bilo kakve (realne ili hipotetičke) druge strane  budućoj jednopolarnosti  jedne države (pretežne grupe država) vladajuće ekonomije, politike, kulture na makronivou, radi njihovog  lakšeg vladanja, upravljanja svim ostalim državama, narodima, ljudima…

Da se jednog dana menja ne samo sociološka osnova čoveka, nego kroz kroz kvazinaučne postavke i eksperimente kloniranja, genetičkog dizajna (s  kojima se mnogo više brine o smanjenju broja stanovništva, nego o plodnosti), čak i ona biološka...

Svakako da nije isto kada se te stvari ispoljavaju u retkim slučajevima same po sebi (čega je bilo oduvek i prema čemu je oduvek postojalo razumevanje i tolerantnost), i kada se to relativizovanje bioloških polnih razlika agresivno reklamira pod pokroviteljstvom države, propagira kroz sve vidove obrazovanja, kulture…  kao "svetski trend"!

Sa druge strane,  bez obzira na unipolarnu težnju da se smanje nacionalne, verske, kulturne duhovne razlike, suprotnosti između ljudi i naroda, razlike između bogatih i siromašnih ne samo da se ne smanjuju, nego su veće nego ikada, skoro nemerljive…

 

ARGUMENTI DVOPOLARNOG SVETA

 

Međutim, suštinski polariteti ne mogu se nikako isključiti jer polariteti kroz suprotne energije, čestice u atomima, molekulima čak i u neživom, a kamo li u živom postoje po prirodi stvari.

I ko pokušava ukine drugu stranu, suštinski polaritet čije jedinstvo suprotnosti tek daje ravnotežu, najpre će izazvati katastrofu...

Vratiće mu se o glavu kad tad; da li od „svojih“ ili od „tuđih“, ili od klime, prirode, vasione …..da i ne pominjemo Boga.

 

PPRIMER O SANKCIJAMA U MODERNOM SVETU

 

Zapravo, načelo liberalizma: zdrave konkurencije u nauci, politici, umetnosti i samoregulaciji slobodnog tržišta proizvoda i ideja nasuprot političke ekonomije, preteranog upliva, regulacije države ili jedne partije, politike, upravo jednopolarnošću  samo sebe potire.  

Zar nije prvo načelo liberalizma da se država ni politika ne meša mnogo u slobodnu proizvodnju i potrošnju materijalnih i duhovnih roba i usluga, jer je slobodni ekonomski sistem pravedne konkurencije na tržištu materijalnih i duhaovnih proizvoda i ideja osnova slobodne države,  pretpostavka njenog prosperiteta i temelj političke i svake druge slobode?

To jest, kao što se u politici glasa iz svoje slobodne volje, i po većinskom pravu formira vlast, tako u ekonomiji svako ima pravo da po svojoj volji proizvodi, kupuje i prodaje; na slobodnom tržištu roba i usluga i ideja formira vrednost ....

I političko tržište tek u toj  glasačkoj konkurenciji potvrđuje svoju cenu...

Ako se pravo slobodne glasačke volje ili slobodne prodaje, kupovine na tržištu proizvoda i ideja narušava nekakvim političkim zabranama, sankcijama, šta onda ostaje?

Ako nešto ima pravo na globalizam to je ekonomija kao i klima, slobodna kupovina, prodaja. Međutim  već 20-30 god sve se radi suprotno od toga. Ti veliki savezi država postoje da politikom kontrolišu slobodno tržište, zbog čega mnogi pojedinci i države imaju sve manje slobodu kupovine i prodaje materijalnih i duhovnih vrednosti. Po  izgovorom da povećavaju tržište, ili ga štite, ti politički savezi,  zapravo, potiru samu suštinu ekonomskih i političkih sloboda, koja je  nedopustiva u savremenom svetu, iako već postaje očigledno da je ta kontrola kontraproduktivna i da pored postojećih, donosi nove krize svake vrste.